Пламењача је најштетније обољење кромпира, парадајза и плавог патлиџана, а њен узрочник је гљивица Phytophthora infestans. Симптоми обољења јављају се на свим деловима биљке: стабљици, листу, плоду, као и на кртолама кромпира. Биљке парадајза и патлиџана могу бити заражене већ као расад. Симптоми се појављују у периоду од маја до септембра, али пошто развој те гљивице зависи од температуре и влажности, у појединим годинама, без довољно падавина и са изразитом сушом, појава болести може да изостане.

Први симптоми се јављају на доњем лишћу у облику неправилних, воденастих пега. Уколико је време довољно влажно пеге се брзо шире и захватају већу површину листа. На наличју листа јавља се беличаста навлака на ивици пеге. При оптималним условима за развој гљивице, болест се врло брзо шири и захвата целу биљку. Болесне биљке постају некротичне, труле, карактеристичног су мириса и имају изглед као да их је неко прелио врелом водом.

Пламењача се са листа преноси на кртоле, али и обрнуто. Инфекција кртола се остварује под утицајем кише или приликом вађења кртола. На површини кртола уочавају се тамне пеге које су мало удубљене на површини. Заражене кртоле, у складишту труле, а уколико преживе постају извор заразе за наредну годину.

Код парадајза симптоми се јављају на листу, стаблу, гранама, зеленим и зрелим плодовима. Симптоми се испољавају исто као и на кромпиру. Уколико је заражена стабљика, биљни делови изнад ње се суше. На плодовима се појављују тамније пеге које се постепено повећавају док не захвате читав плод. На њима се, у оптималним условима, може јавити мицелијумска бела навлака.



Како заштитити усев од пламењаче?

Гљивица презимљава у форми мицелијума на зараженим кртолама у складиштима, као и на кртолама заосталим у пољу. Да би се симптоми пламењаче појавили треба да буду испуњени следећи услови:

- да је повећана влажност - инфекција се најчешће остварује након кише,
-да је облачно,
- да роса дуго остаје на биљкама,
- да је ноћна температура 10-12ºC, а дневна 20-22ºC.




Да бисмо заштитили усеве од пламењаче, потребно је да учинимо следеће:

- За садњу треба изабрати оцедите парцеле које нису у сенци. Тако ћемо избећи дуго задржавање росе на листовима.
- Поштовати плодоред. Најбоље је да биљке из породице Solanaceae (кромпир, парадајз, патлиџан) дођу на исто место тек након 4-5 година.
- Уништавати самоникле биљке кромпира. У јесен уклањати биљне остатке јер они могу да буду извор заразе следеће године.
- Употреба здравог и дезинфикованог семена и кртола.
- Бирати сорте које су природно отпорније на ову гљивицу.
- Обављати редовне прегледе, најбоље у јутарњим сатима, док је роса, зато што се тада симптоми најлакше уочавају.
- Код сетве и садње треба се придржавати оптималног размака. Тако ће се биљке брже сушити после кише.
- Малчирати земљиште и прихрањивати биљке биљним ђубривима - коприва, преслица, маслачак.
- Након сваке кише биљке превентивно можемо третирати различитим препаратима или то можемо да урадимо у размацима 7-15 дана.



Превентивни препарати

Препарат од млека
Прво се 1 литар млека разреди са 10 литара воде. Овако припремљен препарат се мора одмах употребити. Уколико се користи пастеризовано млеко количина воде може се смањити до најмање 5 литара. Уместо млека могу се користити јогурт или кефир. 1 литар јогурта се разреди са 10 литара воде. Може се користити и сурутка.

Препарат од соде бикарбоне
У 2 литра воде треба додати 2 кашике соде бикарбоне, неколико капи биљног уља и неколико капи течног детерџента.

Препарат од лука
500 g луковине потопити у 10 литара воде и све то треба оставити око 10 дана да ферментише. Дужина ферментације зависи од температуре. Након што нестане пена, раствор треба процедити и разредити водом, у односу 1:10.

Могу се припремати и разни други препарати као нпр. цимет растворен у води. Једна од мера заштите је и садња биљака које су добри суседи парадајзу и кромпиру, односно оних биљних врста које их штите од болести као што су: босиљак, рен и кадифица.




Ранка Војновић


Текст преузет са https://www.agroklub.rs/