У еколошкој производњи коров уклањамо механички, биљке прскамо биљним препаратима, а заражено биље редовно одстрањујемо. Ево које болести се најчешц́е јављају код коренастог поврћа и шта треба предузети ако се болест ипак појави.


Пегавост лишћа (алетрнарија) - Гљивица Alternaria на листовима узрокује појаву сивих или смеђих округлих флека са више или мање одумрлог ткива. Листови се суше, а у неким случајевима се обликује гљива. Угрожени су шаргарепа, цикорија и кромпир. Ширење болести ограничава се тако што се што пре уклоне и спале заражени листови. Болесне биљке треба попрскати фунгицидом који садржи манкозеб.


Шпарглина златица - Биљке губе лишће јер одрасле златице и њихове ларве једу листове и спољну кору са стабљике. Због те штете стабљике се суше и постају жуц́кастосмеђе. Одрасле златице су црне и имају шест жутих мрља на крилцима плашта. На први знак напада земљиште треба испрскати одговарајућим инсектицидом.


Кромпирова златица - Листови су избушени, а у случају тешке заразе потпуно су поједени. Златица је дуга око 1 cmи полаже јајашца на наличју листова. Има уочљиве црне и жуте пруге, а ларве су ружичасте са црним пругама. И ларве и одрасли инсекти стварају велику штету. Те штеточине треба одмах уништити, јер уколико се не реагује на време, златице могу упропастити читав род.


Репини лисни минери - На листовима се појављују велике смеђе пеге. Ситне беле ларве репине муве (Pegomia biosciami) рију кроз листове и могу да изазову огромну штету. Угрожени су цвекла и спанаћ. Препоручљиво је се да се заражени листови уклоне или да се ларве здробе у њиховим тунелима.


Шаргарепина мува - Корење је изроварено уским тунелима, а на кожици се јављају рђаве смеђе линије. Биљка је ослабљена и у неким случајевима угине. Узрочник болести су жуц́кастобеле ларве шаргарепине муве (Psila rosae). Оне су дуге око 7 mm. Одрасли инсекти су сјајне црне муве провидних крилаца и црвенкастожутих ногу. Осим шаргарепе угрожени су целер коренаш, цикорија и паштрнак. Да бисмо избегли заразу треба да изаберемо отпорне сорте и шаргарепу посејемо у рано пролец́е или средином лета. Такође, биљке треба заштитити мрежом са ситним рупицама или агротекстилом, а заражене биљке одмах ишчупати и уништити.


Нематоде - На главном корењу се налазе мале беле цисте (цисте кромпирове нематоде) или велика жута или смеђа набрекнуцћа (коренове нематоде гука). Ниже лишцће жути и вене. Биљке су најчешц́е уништене пре краја лета и због тога кртоле могу остати врло мале. Јављају се на луку, кромпиру и парадајзу. Ишчупајте и спалите заражене биљке и кртоле и примењујте плодоред. Афричка или француска кадифица (Tagetes) посађена у близини осетљивих култура помаже у терању паразита. У зараженом земљишту барем шест година не садите кромпире, парадајз или лук. Препоручљива је такође и садња отпорних сорти кромпира.


Трулеж корена и кореновог врата - Листови, делимично или потпуно, жуте, вену и суше се. База стабљике постаје тамнија и мекша. Корење, такође, труне. Ова бактеријска болест почиње у основи стабљике и шири се према горе. Нарочито су осетљиве биљке које се гаје у стакленику. Болест напада цвеклу, целер коренаш, краставац, дињу и парадајз. Да се болест не би проширила, заражене биљке треба уништити. Замените компост око биљака и побрините се за добре хигијенске услове при гајењу биљака. На младим биљкама користите само воду из водовода.


Гангрена - Смеђе флеке јављају се на кожици и месу на врховима кромпирових кртола и око "окаца" и малих отвора. Заражено подручје се шири док вецћина кртола не пропадне и смежура се. Бактерија Phoma ekigua "Foveata" улази кроз оштецћења на кромпиру настала при вађењу вилама. Садите само неоштецћене и семенске кртоле кромпира с потврдом о здравственој исправности. Потребан је опрез код вађења кромпира и уклањање свих оштецћених кртола. Здраве кртоле треба спремити у добро проветрену просторију без мраза и одбацити све који изгледају заражено.


Црвени паук - Tetranichus urticae је прождрљива животињица која напада целер коренаш узрокујуцћи шаренило листова који убрзо жуте, вену и суше се. Овај паразит напада и тиквице, краставце, махуне и гримизни пасуљ, тикве, грашак и парадајз. У његовом сузбијању може да помогне прскање листова водом јер црвени паук воли суву околину.



Краставост - На површини корења или кртола кромпира појављују се равне, испупчене или удубљене мрље. Обична краставост је смеђа, а прашна краставост има флеке које отпуштају смеђи прах. Болест узрокује бактерија из рода Streptomices која успева у лаганим, песковитим и кречњачким земљиштима. Земљишту додајте компост, али немојте додавати кречњак пре садње кромпира. Треба примењивати плодоред, повецћати киселост алкалне земље и гајити сорте отпорне на краставост. Садите само здраво семе.


Бела рђа - На доњој површини листова јављају се испупчене беле непровидне пеге које обликују концентричне кругове. Заражени листови постају наборани са жуц́кастим удубљењима. Ова болест напада биљке из породице купусњача, ротквице и репу, између раног лета и касне јесени. Не постоји ефикасан третман, па ако зараза није критична, једноставно треба уклонити заражене листове. Ако је биљка озбиљно нападнута, ишчупајте је и уништите.





Савет је да се гаје отпорне сорте. Корење и кртоле избушени су уским тунелима које прокопава танка жута ларва дуга око 2-3 cm. То је ларва клисњака, Agriotes, породица Elateriade која може да живи и до 5 година пре него што се претвори у одраслог инсекта. Озбиљна зараза може да уништи читав род. Појављује се на шпаргли, цвекли, шаргарепи, кромпиру и многим другим врстама поврцћа. Када ашовимо земљиште, најбоље је да ручно покупимо ларве. Земљу затим треба добро пограбуљати да бисмо изложили клисњаке птицама.

Замке су такође ефикасно решење. Ставите мале комадиц́е шаргарепе или кромпира на штапицће и забодите их у земљиште на дубину од 5 цм да намаме црве. Редовно прегледајте и замењујте замке. Кромпире извадите чим сазре да бисте избегли заразу. Клисњаци су углавном већи проблем на старим пашњацима.




Рената Драговић

Текст преузет са https://www.agroklub.rs/