"Кромпир под сламом '' како многи називају овакав начин узгоја, је метода садње која се мени највише свидела из неколико разлога, које ћу постепено образложити у тексту. Наиме, реч је о узгоју кромпира без прекопавања тла, иако бих нагласила да се свакако у јесен или пре садње у пролеће збијено и влажно тло неповољне структуре, проветри био - вилама, како би се унела потребна количина кисеоника у тло. Проветравањем ће се на тешким земљиштима створити и услови за одвођење вишка воде, која би се у супротном могла предуго задржавати на површини.

Ако је тло већ обрађивано, повољне структуре и добрих водо - ваздушних односа, није га потребно превртати ни прекопавати, али је потребно убудуће придржавати се принципа органске обраде земљишта: тло прекривати органском масом (малчирати), не збијати га гажењем, додавати баштенски компост пре садње, на гредицама користити мешовите усеве, спроводити ђубрење и заштиту природним средствима - биљним препаратима.

Овакав начин узгоја, сличан је конвенционалном када су у питању основни захтеви кромпира према тлу, климатски услови, рокови сетве и употреба различитих сорти кромпира, али се веома разликује по питању обраде и припреме тла до неге и заштите. Пo питању одабира сорте кромпира у свом врту користим различите сорте и рани и касни те црвени и бели. У мањим вртовима боље је садити рану сорту кромпира, који ће се континуирано трошити ( млади кромпир), а садњом кромпира под сламу може се започети већ у марту те прве плодове убирати почетком јуна.

Месец дана пре садње, семенски кромпир се ставља на неко светло место, при температури од око 15 - так степени, како би развио кратке, тамне, клице (наклијавање), што ће убрзати ницање и доспеће плодова за неких 2 недеље раније.



Припрема тла

Кромпир (lat. Solanum tuberosum L.), припада породици помоћница, па га у врту није добро садити покрај његових сродника (парадајза, паприке и патлиџана), како би се избегле разне болести и напади штеточина. Добри сусједи кромпиру су: купусњаче, келераба, спанаћ, кукуруз шећерац, боб, драгољуб и камилица.
















Кромпир је '' гладна биљка ", па је тло потребно пођубрити неким животињским ђубривом богатим азотом, или баштенским компостом. Идеално је у јесен припремити тло за зиму, прекривањем са свежим стајњаком помешаним са сламом, али се ђубрење може извршити и у пролеће са зрелим стајњаком или компостом.


јесење ђубрење

Сада је потребно припремити картоне са којих се скидају све љепливе траке. Картоне провући кроз воду и слажите их на припремљену земљу, поравнајте их, како би прионуле уз земљу. Картони ће спречити раст корова, а с временом ће, заједно са сламом, послужити као изврсна храна кишним глистама и бројним микроорганизмима, који ће све то разложити у прекрасну мрвичасу и плодну земљу.

Наклијали кромпир са окцима према горе, слажите на картон у размаку око 30-так центиметара у реду, а између редова око 40 - 50 центиметара.


семенски кромпир

Кромпир прекријте са мало баштенског компоста, тек толико да се не види. Потребно је још само све прекрити са слојем натруле сламе, дебљине око 15-так центиметара.


кромпир под сламом

Натрула слама је започела процес компостирања и биће додатно храниво кромпиру, а пружиће и потребну влагу. Ако пак располажете са сувом сламом или сеном, обавезно ју/га залијте водом, како би спречили одношење у случају јачег ветра. Ако постоји опасност од мраза , након ницања биљчица, прекријте засад са агрил фолијом, која ће подићи температуру за неколико степени и спречити смрзавање. Мој савет код раније сетве кромпира је да одмах ставите агрил преко сламе, те га учврстите около са циглом, како хладан ваздух не би улазио кроз отворе.


агрил преко засада кромпира


Нега и заштита

Када биљке достигну висину од око 10-так центиметара, поновно нагрните нови слој сламе, или свеже покошене траве, која ће компостирати са сламом и пружити биљци потребну влагу и храниво. Како биљка расте потребно је нагртати нове слојеве сламе у више наврата , како не би полегла. Такође, нагртањем нових слојева сламе, очуваћемо плодове од сунчеве светлости, због које би могли позеленети. У току вегетације, нарочито у случајевима јачих суша, пожељно је у неколико наврата добро залити засад, али и пођубрити са течним ђубривом од коприве и гавеза.


кромпир на слами

Кромпирова златица (lat. leptinotarsa decimlineat), најнепожељнији је гост у засаду кромпира, стога је потребно редовно прегледати биљке, ручно покупити златице ако се појаве. Наиме, појава златица у оваквој врсти узгоја је врло ретка, јер кромпир не узгајамо у земљи из које оне навелико извиру. У случају напада неке гљивичне болести попут пламењаче или палежи листа, на време си направите препарате, али и предузмите превентивну заштиту засада.


Вађење кромпира

Ово је свакако најлепши део за сваког баштована. Недељу дана након цветања кромпира, када кртоле започињу свој интензиван раст, можемо почети са вађењем првих младих кромпирића. Једноставно разгрнете сламу, повадите веће кртоле, те поновно загрнете биљку, како би и даље несметано расла и обилно рађала. Плодови су чисти и правилног облика.



млади кромпир



Када биљке кромпира заврше свој животни циклус, те се цима осуши, након недељу дана повадите сав преостали кромпир, а сламу поравнајте грабуљама и оставите на гредици као храну свом невидљивом живом свету у тлу.






Ивана Струње

Текст преузет са http://organskocarstvo.blogspot.rs/