Сваке године примећујемо изроване гомиле на површини земљишта. Те гомиле су знак да имамо малог госта, кртицу Talpa europaea, у нашим баштама, воћњацима, цветњацима и травњацима.

Најчешће је срећемо у листопадним шумама, ливадама, њивама, воћњацима, односно свуда где је земљиште растресито. Не задржава се у мочварним и песковитим земљиштима. Активна је током читаве године. Живи самотњачким животом, осим у периоду парења (од фебруара до јуна, што зависи од временских прилика). Ако се две кртице сретну у тунелу настаје немилосрдна борба. У нашим условима кртице се паре само једном годишње и дају 2-4 потомка. Просечно живи око 3 године, а може да доживи и 10.

Корисна је животиња, али јој се због сличности тунела и кртичњака, неоправдано, приписују штете које праве други становници земљишта (волухарице, мишеви, други ситни глодари, ровци). Храни се различитим инсектима, пужевима, глистама, чак и мишевима, жабама. Има изузетан апетит и стално је у потрази за храном. Живи испод површине земљишта, 2-20 cm, у тунелима које сама копа. Пречник тунела је 3,5-5 cm и они чине сплет који кртица стално обилази у потрази за храном. Има радијус деловања око 400 m². У току 1 сата она може да ископа 15 m тунела.

Правећи тунеле подгриза корење гајених биљка и тако доводи до њиховог пропадања. Копајући кртичњаке ова животиња уништава биљке, а индиректна штета је то што се храни глистама и смањује популацију животиња које побољшавају земљиште. Ипак, оне су с друге стране и корисне јер сталним копањем растресају и преврћу земљиште и тако доприносе његовој плодности.

У борби са кртицама предност треба дати разним биолошким методама које ће отерати кртице из наше парцеле. Треба знати да ова борба траје дуго, јер се те животиње веома тешко одлучују да напусте крај у којем су се одомаћиле. Понекад је потребно и више од месец и по дана да се кртице отерају, али треба бити упоран и мењати методе борбе јер се кртице на неке брзо навикну. Имајте на уму да су оне најактивније ујутру, од 5 до 10 сати, а да током поднева одмарају.

Увече је потребно згазити све кртичњаке и током јутра проверити који су активни. Црево за воду гурнути у највећи активни кртичњак и пустити млаз воде да тече најмање 20 минута. Код примене воде имајте на уму да у ходницима увек постоје ваздушни џепови који омогућавају кртици да преживи, а она је и одличан пливач.



У земљи се може ископати канал широк до 30 cm и дубок 70-80 cm. Овакав канал треба направити око целе парцеле и испунити шљунком. Уместо шљунка, као баријера може да се постави заштитна мрежица са ситним отворима кроз које могу да пролазе глисте, али не и кртице.

Рицинусово уље има мирис који кртице не подносе. Довољно је помешати 3 кашике рицинусовог уља са 1 литром воде и ту смесу просути по кртичњаку, а можете натопити комад крпе и гурнути у активан кртичњак. Кртице не подносе ни мирис лимуна. Комад крпе или вате се умочи у сок од лимуна и гурне у кртичњак. Такође, лимунова кора се може убацити у ходник. Још један препарат може се добити тако што се направи смеса ¾ сурутке и ¼ млаћенице и том смесом се залива кртичњак или се натопи комад крпе и гурне у њега. Ни овај мирис не одговара кртицама.

Мирис мачака и паса, такође, није прихватљив кртицама. Довољно је сакупити измет мачака и посути по кртичњаку, а може помоћи и ако се смотуљци псеће длаке гурну у тунел. Она не подноси ни цимет, љуту паприку у праху, бибер, па и њих можете искористити за посипање кртичњака. Такође, кртице не подносе ни мирис устајалог урина којим може да се полије кртичњак. Мирис свеже рибе која се остави да се ферментише у мало воде је још један репелент који тера кртице.

Биљке попут белог лука, пасуља, млечике - биљка кртичњак Euphorbia lathyris својим мирисом терају кртице. Бели лук треба садити по башти, а добрим се показало и то да се чен белог лука пресече на пола и пободе у земљиште. Редовно се мора обнављати и густо постављати, најдаље на 5 m.

Најједноставнији начин који ствара буку је да пластичну боцу пресечете на пола, узмете део са чепом који одврнете и забодете у активан кртичњак или тунел. Ветар ће стварати вртлоге и буку која се преноси у тунеле. Та бука иритира кртице.

На тање металне штапове могу се поставити празне лименке од пића и то тако да се конзерве поставе на штап кроз отвор. Ветар ће померати лименке које ударају у штап и тако се ствара бука и вибрација која се преноси у земљиште.

Штап од трске, такође, може да буде користан у борби против кртица. Потребно је штап дужине 2 m забости у земљу до дубине од 60 cm. Током ветровитог периода трска ће да ствара звук који кртице не подносе и беже са тог подручја.

Могу се користити и готови апарати који стварају буку, а данас постоји велики избор таквих апарата. Пожељно је сваких месец дана (најдуже) премештати ове апарате јер се кртице навикну на његово присуство.

Кртице су показатељ да је земљиште богато инсектима и глистама и када њих нестане и кртице ће отићи. За ту намену може да се користи препарат од зове који се припрема тако што се у пластичну канту ставе листови зове, прелију водом и оставе да се ферментишу 3-4 дана. Добијени препарат треба процедити, разредити водом, у размери 1:5, па заливати земљиште.

Борба са кртицама је дуготрајан и сталан посао. У башти у којој бораве мачке или пси расе теријер нема кртица, јер их они лове. Кртице их по мирису осете и избегавају та подручја.




Ранка Војновић

Текст преузет са https://www.agroklub.rs/