Гавез је врло корисна биљка која је своју примену нашла и у народној медицини. Од гавеза се припремају бројни приправци у облику тинктура и масти који се најчешће користе код артритиса, гихта и реуме, али и код ломова и уганућа. Значајну улогу има и у повртарству, али и воћарству и виноградарству, поготово ако је реч о органској производњи.


Тинктура

Код припреме тинктуре важно је добо опрати свежи корен гавеза. Потом се ситно сецканим кореном напуни тегла у коју се затим до врха долије ракија. Приправак је потребно држати од 3 до 4 недеље на топлом. Готов приправак се процеди и користи за масажу код изражених болова.


Маст од гавеза

За припрему гавезове масти потребна је неслана свињска маст као основа. 500 грама масти се загреје и у њу се потом дода 150 грама ситно сецканог корена гавеза и све заједно се пржи на лаганој ватри 10-ак минута, након чега се остави да се охлади преко ноћи. Како би добили финални производ потребно је идућег дана комплетан приправак загрејати како би се маст могла преко газе процедити у посуде, најбоље пластичне или стаклене. На крају се у маст, према властитом избору може додати неколико капи етеричног уља рузмарина или лаванде. Овакав приправак чува се на хладном месту.


Занимљиво је да је ђубриво од гавеза одлично за прихрањивање, посебно за плодовито воће, али и за воћњаке и винограде, јер јача биљке и обогаћује их минералима. Гавез садржи калцијум, калијум, фосфор, гвожђе, магнезијум, сумпор, бакар, цинк, селен и германијум (органски облик) па и B-витамине.

О добрим искуствима у справљању ђубрива од гавеза чули смо и од неколико произвођача који се баве еколошком производњом воћа и поврћа. Ову коровску биљку користе за справљање ђубрива јер је богата калијумом. Комбинацијом гавеза, коприве која има азота и слеза који је богат фосфором, добија се одлична комбинација мешаног органског ђубрива са најважнијим храњивима потребним биљкама. Ђубриво се добија натапањем листа гавеза у води у размери 1 килограм листа и 10 литара воде. Остави се док лишће не иструне, а може се почети користити када ђубриво престане пенити.

За заливање биљака тако добијено ђубриво употребљава се разређено са водом: на 1 литру ђубрива треба додари 10 литара воде и измешати. За прскање се прави пуно мања коцентрација -1%. Дакле, један литар ђубрива помеша се са 100 литара воде.

Произвођачи користе још један, мање познат поступак добијања ђубрива од гавеза. Од корена гавеза направи се мацерат. Дрвеним се батом туче корен гавеза како би исцурела слузава материја богата калијумом. Тако здробљену масу оставити у посуди, запремине око 15 литара коју је потребно до врха напунити водом. Мешавина стоји до пролећа, када се од ње прави приправак за прскање и то тако што се помеша литра таквог мацерата са 100 литара воде. Таквом се мешавином могу прскати јабуке, и то два пута, крајем маја и крајем јуна или почетком јула. Осим тога овај се приправак примењује и код парадајза, краставаца и тикви, а произвођачи саветују да ђубривом од гавеза, коприве и другог биља не треба биљке прскати више од 2-3 пута.

Лишће гавеза може се користити и као малч у повртњаку, а одличан је за плодовито поврће, посебно парадајз, тикву и паприку. Поврће се, осим свежим, може малчирати и сувим млевеним листом гавеза. Препарати ове биљке посебно се препоручују за ђубрење у органској производњи. Зато неки, како би осигурали довољно лишћа за такав поступак, саде гавез. Сама садња је врло једноставна јер се могу посадити делови корена исечени на дужину 2-3 центиметра.


Вјекослав Худолин



Текст преузет са https://www.agroklub.ba/