Биљка је слична грашку, али је маљава, а лист парно пераст, са витицама на врху. Махуна је угласта, са 1-2 зрна. Главна маса корена развија се у површинском слоју земљишта, због чега сочиво тешко издржи сушу. Вегетациони период сочива износи 70-120 дана.



Сочиво тражи растресито и топло земљиште. Сеје се рано, у исто време када и јара стрна жита и то на дубину 3-5 цм. У топлијим пределима сеје се у првој половини марта а у осталим у другој половини марта. Младе биљке добро подносе краткотрајне мразеве. Раније посејаном усеву корови наносе мању штету, а биљке боље искоришћавају резерву воде из земљишта. Сетва се обавља на међуредни размак 12-15 цм уколико су парцеле очишћене од корова. Да би се биљке одржале у усправном положају, семену сочива треба додати око 20 кг/ха семена јечма; јечам је најпогоднији за здруживање са сочивом јер истовремено сазревају.

На јаче закоровљеним парцелама сочиво се сеје широкоредо и то 40 цм. За сетву је потребно 70-120 кг/ха семена.




После сетве земљиште треба поваљати. Уколико се пре ницања појави покорица треба је разбити дрљањем попреко на правац редова сетве. Нега усева углавном се своди на плевљење или окопавање и то до цветања док су биљке још мале.


Сочиво треба редовно ђубрити јер има слабо развијен коренов систем а велику потребу за хранивима. Стајњаком се непосредно не ђубри јер се у противном добија пребујан усев који лако полеже. Већи значај имају минерална ђубрива. Најбоље је извршити ђубрење са НПК 10:30:20 у количини 500-600 кг/ха. Пред основну обраду се заорава 2/3 овог ђубрива а 1/3 стартно, значи са предсетвеном припремом земљишта.

Сочиво неравномерно сазрева. Презреле махуне пуцају и зрно из њих испада. Такво семе се теже кува и има мању хранлјиву вредност. Жетвом недовољно зрелог усева зрно губи влагу и брзо се смежура. Жетву сочива треба отпочети када листови и махуне на доњој половини стабла добију мрку боју. Зрна у махунама на горњој половини стабла биће у то време у жутој зрелости. Семе се оставља на чуванје када је садржај влаге у њему мањи од 14 %.


Милица Попадић, дипл. инг. ратарства и повртарства