Некада називана "краљицом повртњака" репа Brassica rapa var. rapa се данас полако враћа из заборава. Припада породици купусњача као кељ, купус и келераба. Као прехрамбена намирница репа се одликује изузетно позитивним учинком на перисталтику цријева. Веома је богата влакнима. У исхрани се користи у свежем облику, као салата, кувана, ђувеђ, пуњена, а може се чувати током зиме ускладиштена или укисељена. Садржи широк спектар витамина, минерала, протеина. Сматра се да 200 g репе у свакоднавној исхрани може надопунити дневне потребе за витаминима као што су C, А, B1, B2, B3,B9.
Репа је веома укусно поврће мале калоријске вредности, 100 g репе садржи само 28 калорија.
У првој години репа развија задебљали корен, који се конзумира и лисну розету, а у другој години репа цвета и ствара семе. Семе је ситно,1g садржи до 400 семенки задржава клијавост 5 година. Корен може бити округао или ваљкаст, а боја на површини може бити жута, бела, крем, љубичаста, са црвеним (љубичастим) врхом и белим доњим делом. Унутрашњост корена је беле или жуте боје.
Репа је повртница која се брзо развија. За летњу потрошњу сеје се од марта и априла, а за јесенску и зимску потрошњу крајем јуна и почетком јула. Репа за раст тражи довољно влаге и pH неутрално земљиште. Веома је осетљива на недостатак влаге и тада корен постаје груб и горак. Уколико је земљиште кисело, репа је осетљивија на болести и штеточине и скраћује јој се време чувања у складишту. Репа не воли директно ђубрење стајњаком и долази у другој години након ђубрења. Уколико се ђубри стајњаком, формира шупаљ корен. Добре предкултуре за репу су кромпир, краставац, парадајз, а добри суседи су невен, грашак, пасуљ, спанаћ, зелена салата.
Сетва се обавља на гредицама висине 10 до 15 cm. Размак у реду је 5 cm, а између редова 40 cm. Може се посejати и на мањи међуредни размак од 20 cm, али се тада размак у реду повећава од 5 до 10 cm. За 1 m² потребно је 0,3 g семена које се сeје на дубину од 1,5 до 2cm. На оптималној температури од 18ºC репа ниче за 3 до 5 дана. Минимална температура ницања је од 2 до 5ºC. Да би се олакшала сетва, ситно семе се меша са песком у размери 1:10. Млада биљка може да издржи и краткотрајни мраз од -2 до -3ºC, док су старије биљке нешто отпорније и могу да издрже и -5ºC. Оптимална температура за раст и развој се креће до 20ºC. Најбоље јој одговарају умерено топла лета.
Репу је потребно редовно заливати и ђубрити. Током садње може се на 1 m² додати и 100 g пепела који позитивно делује на репу. Након 5 до 6 недеља може се репа вадити из земље. Најбоље је репу вадити када је пречник корена од 7 до 10 cm и тада је најукуснији, а може се вадити и када је ситнији 4 до 5 cm. За јесењу и зимску потрошњу вади се из земље током септембра и октобра.
Веома су укусни и млади листови репе. У ту сврху током зиме, када се репа вади из земље, поједино корење поново засадити у саксије и ставити на топло и светло место. На овај начин ћемо исфорсирати формирање младих листова.
Најчешћа и најопаснија штеточина репе je бувач, посебно за младе биљке. Штете од њих се препознају по малим, ситним рупицама које праве на листовима. У стању су да за 3 дана потпуно униште усев репе. Биљке се могу посипати пепелом или третирати различитим биљним приправцима од дувана, белог лука, невена, љуте паприке. Такође, бувачи не воле влажно и малчирано земљиште. Осим бувача, веома често се на репи примећују и лисне вaши, посебно у пролећној производњи.
Репа се одликује низом добрих особина. Она помаже код прочишћавања крви, доприноси мршављену, од ње се припрема одличан тоник за кожу лица, потпомаже перисталтику црева, ублажује кашаљ, добро делује на уринарни систем, убија бактерије. Одлична је као замена за црну роткву када се припрема лек за кашаљ са медом. Уместо роткве издуби се репа и у њу дода мед. Овај приправак је блажег укуса и деца га радије узимају од приправка са ротквом.
За зимску потрошњу репа се поред складиштења у подрумима и оставама може и укиселити. Довољно ју је добро опрати, огулити и нарендати на крупно. Нарендану репу слагати у теглу или пластично буренце. Припрема је слична припреми купуса рибанца. Слаже се слој репе који се мало посоли и притисне и тако све до врха посуде. Репу је потребно на крају нечим притиснути и затворити. Након 2 до 3 недеље репа ће се укиселити. Припазити да ли је репа пустила довољно властитог сока да у њему огрезне.
Ранка Војновић
Текст преузет са https://www.agroklub.ba/