Новембар је ћудљив месец, месец када се прикупљају плодови. Пролећно време очигледно је потпуно збунило природу, несвакидашње топла јесен. Када лишће опадне са дрвећа, са њива, воћњака, баште и кухиње не треба ништа бацати. Све може да се искористи за производњу органске материје.

Компостирање је метода претварања органског отпада у хумус који је неопходан за гајење разних култура - биолошки процес потпуног разлагања органске материје посредством микроорганизама. Крајњи продукт те разградње јесте добијање квалитетног органског ђубрива за баште, поврће, воћњаке, цвеће…

Ради обезбеђења бољег квалитета потребно је придржавати се одређених принципа: уситњавање, мешање и влажење. Материјал који се компостира мора бити здрав (не користити делове заражених биљака, семе корова-компост тада представља извор обољења). Компосиште треба сместити у хладу и заштитити га од јаких ветрова. Површину одређену за компост прекопати или уклонити површински слој до 10 cm дубине, до половине је напунити камењем или песком ради дренаже (одводњавање).

За припремање компоста могу се се користити различити органски материјали: Опало лишће, кухињски отпад - остаци воћа и поврћа, талог кафе, љуске јајета, покошена трава, коров очишћен од семена, картон и папир, слама, животињски отпад, измет кокошака, голубова..., дрвени пепео, пиљевина…… Крупни делови биљака се не разлажу него труле- потребно је те делове биљака уситнити. Када се достигне висина гомиле од 15-30 cm потребно је додати мало стајског ђубрива ( иницирање разградње-мамац за глисте ) или неколико лопата старог компоста пуног бактерија који ће потпомоћи разлагање, равномерно распоредити шаку креча а затим посути танки слој земље 2-3 cm. Ако се маса осуши, поквасити је. Одозго и са стране компостираном материјалу потребно је додати слој земље дебљине 2 cm .Након тога се понавља следећи слој од 15-30 cm и све тако док се не достигне висина од 1,2 највише 1,5m. (димензије 1 x 1,5 x 2 m.) Гомилу добро натопи водом, покрити тер-папиром или најлонском фолијом.




За разлагање је потребан ваздух, компост не треба сабијати, него неколико пута у току процеса промешати. Када висина гомиле падне на трећину, гомилу треба прекопати чиме се постиже проветреност компоста. У зависности од временских услова (1-3 месеца), настаје хумусна земља. Након шест месеци настаје уједначена маса у којој се не препознају остаци.

Компост осигурава гајеним културама корисне хранљиве материје, поправља структуру земљишта, обогаћује га хумусом и корисним бактеријама. Користи се површински или се укопава у земљу. Прерађен компост је тамносмеђе боје са благим мирисом шумске земље, једноличан, мрвичаст, неутралне pH вредности.

За компостирање не користити љуске лешника и ораха, крупније гране, кости животиња, болесне биљке, кувано месо, рибу...



Бобан Станковић дипл.инг.пољ.