Поред мотивације фармера за органском производњом она мора и са економског аспекта да буде исплатива, јер само ако та производња може да издржава домаћинство и даје повољан приход произвођачу да живи пристојно, она може бити успешна. Прелаз на органску производњу углавном доноси смањење приноса од 10% до 50%, зависно од усева и система гајења. Да би био сигуран, фармер који је заинтересован за прелазак на органску пољопривреду, треба да очекује пад приноса у почетним годинама производње и известан опоравак после три до пет година.

Органска пољопривреда је један од облика пољопривреде са мањим улагањима и већим смањењем трошкова. Фармер, који прелази на органску пољопривреду, веома ефикасно може да смањи трошкове, нпр. рециклажом највеће могуће количине материја на фарми. Трошкове радне снаге може смањити коришћењем превентивних мера у заштити од болести, штеточина и корова. Трошкове улагања може да смањи употребом локалних биљака за припрему сопствених пестицида, гајењем животиња за сопствену производњу ђубрива, млека, јаја и меса, производњом сопствене сточне хране, дељењем опреме и механизације са суседима итд.

Органска пољопривреда усмерена је на будућност и даљи развој, не само са аспекта заштите животне средине и унапређења здравља људи, већ и са становишта економског просперитета. Она своје ефекте даје тек после дужег низа година. Главни циљ органске пољопривреде је одржавање и повећање плодности земљишта. Такође, један део биљне производње је усмерен ка биогас постројењу који, уз течни и чврсти стајњак, користи и кукурузну силажу да би стигао до свог главног производа – електрична и топлотна енергија, и нус производа – супстрат (органско чврсто ђубриво) и раствор (органско течно ђубриво). Органским ђубривом прихрањујемо површине које користимо у биљној производњи. Органско ђубриво чини земљиште растреситим, ствара се простор за ваздух који је потребан за рад земљишних микроорганизама. Растресено земљиште боље упија влагу и боље је држи, што је битно за подручја са ниским падавинама.





Органска производња плодоредом као системом биљне производње и другим агротехничким мерама остварује циљ - очување „живог” земљишта као основе пољопривредне производње. То подразумева повећање биолошке активности земљишта правилним ђубрењем и одржавање структуре земљишта, увођење култура са дубоким кореном, затим легуминоза и култура погодних за ђубрење. Микроорганизми у тлу имају важну улогу у обради и обезбеђењу хранљивих материја биљкама. Земљиште је потребно обрађивати лаким оруђима да се што мање ремети животни простор земљишних организама. Зато, један од главних задатака органског произвођача је да се побрине за биолошку активност.

Органска производња тежи успостављању затвореног система производње. То подразумева производњу крмних смеша, везивање азота сетвом легуминоза, компостирање отпадака, заустављање ерозије земљишта и правилно руковање биљним отпацима и стајњаком. Биљне болести, штеточине и корови се, у органској производњи, сузбијају правилним избором врста и сорти биља и уништавањем корова физичким и механичким путем. Суштину заштите биљака чине методе интегралне заштите, уз примену различитих биолошких средстава за заштиту. Коришћење воде за наводњавање у производњи органске хране и њен квалитет је веома значајна мера. Вода за наводњавање мора бити I или II класе.



Славица Коџопељић дипл.инг ратарства