Иако је чување семена у пермакултури уобичајени део вртларења и пољопривреде, дали смо му посебно место. Делом због велике важности, јер као што смо видели, алтернативни модели вртларства често су немогући без посебно прилагођених сората, а делом и због низа проблема који прате одржавање овог основног ресурса у нашим рукама. Семенарство данас више није само део пољопривредне праксе него и јака активистичка прича борбе за ресурсима и спас као и даљи развој традиционалног наслеђа.

Према проценама ФАО16 (Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација) разноликост култивисаног биља смањила се за 75% током 20-ог века, а трећина од онога што је преостало могла би бити изгубљена до 2050. Током историје више од 7000 врста користило се за храну и основне животне потребе. Данас једва 30 врста даје 90% калорија у нашој исхрани, а само три врсте - пиринач, пшеница и кукуруз дају половину. Још више забрињава чињеница да свега неколико мултинационалних компанија, које се примарно баве продајом агро-хемикалија, великим делом контролишу тржиште семена. Иако је у Европи регистровано близу 7000 произвођача семена, власнички односи воде до свега неколико имена.

У трговини семена поврћа, на пример, 95% тржишта контролише свега 5 компанија. Из тога произлази да хемијске компаније избором сората које ће пласирати на тржиште у ствари контролишу и укупни модел пољопривреде намећући све већу употребу хемикалија и неодрживе пољопривредне праксе као стандард. Позната чињеница је и да су нове сорте генетички све сличније па говоримо о генетичкој ерозији.


Ко чува нашу агро биоразноликост ?

Одговор државних институција на тај проблем дају банке гена које свака земља засебно организује као живе музеје култивисаних врста и сората. Семе се тамо чува у професионалним условима како би што дуже задржало клијавост, надзире се његова репродукција, а корисницима би требали бити доступни мали узорци за размножавање.




Ипак, у пракси се често догађа да колекције брзо нарасту и прерасту капацитете одржавања. Банке гена имају ограничене ресурсе испитних поља, радне снаге, финансијских средстава… С друге стране семе чак ни у професионалним условима не може заувек задржати способност ницања (клијавост) и колекција се повремено треба регенерисати.

Готово неограничене ресурсе у очувању агро-биоразноликости имају с друге стране удружења и мреже семенара, професионалаца, хобиста, вртлара. Ниво професионалности овде варира у широком распону, али семе преживљава и развија се на исти начин како се то дешавало посљедњих 10000 година пре него се генетика развила као наука и оплемењивање биља као стручна професија. Део рода најбољих карактеристика оставља се да се осемени и чува за идућу сезону.

Веће и развијеније организације често сарађују с банкама гена, а делом и научна јавност која ради на истраживању и оплемењивању сората традиционалним методама и за одрживе пољопривредне моделе. Начини рада тих организација су различити. Изузевши низ мањих семенарских фирми које производе искључиво са циљем очувања агро-биоразноликости, већина њих су удружења или неформалне иницијативе. Део их продаје семе, али искључиво у малим количинама и директним корисницима, а неки су организовани као семенарске библиотеке па семе позајмљују члановима и очекују да га врате на крају сезоне.

Занимљива иницијатива су семенарски кругови који функционишу као мање заједнице од највише 12 људи који се састају једном месечно, сваки пут у другом врту, помажу једни другима, размењују семе, приче, искуства. Нека удружења организују и мреже семенара штампајући каталог с пописом сората и контактима узгајивача. Свима је заједничко да организују едукацију и размене семена где се сви заинтересовани могу упознати с иницијативама, набавити семе и добити упутства како га узгојити.

Људи најчешће питају ко контролише квалитет семена на разменама. Углавном је то немогуће, а није ни потребно. Учеснике се настоји едуковати и свакоме се верује на реч, семена добијете у бити јако мало тако да кад га посејете у врт можете видети шта се с њим догађа и хоћете ли га наставити размножавати или не.

То није алтернативна семенара тако да ће те већину семена од ког желите плодове набавити од проверених узгајивача или сачувати сами. На размену идете како би сте обогатили разноликост и увели нове сорте. У реду је и дати повратну информацију уколико нисте задовољни па сви могу из тога нешто научити.




Текст преузет са https://www.zmag.hr/