Здруживање је једна од најважнијих и најпримењенијих мера у пољопривреди. Уколико се успостави добар избор биљака, могу се очекивати добри резултати.

Како сваке године, здружени усеви дају поприлично добре резултате што се тиче исхране људи, али и животиња, тако смо и ове године имали доста добре и квалитетне приносе захваљујући правилном одабиру врста за здруживање усева.

Најважније је да у таквој заједници врсте одговарају једна другој, како не би дошло до негативних последица. При здруживању усева разликују се главни и споредни усев и ниједан од њих не сме трпети или из неког разлога заостати у порасту и развоју. Због тога постоје различите комбинације култура које се међусобно подносе и које се могу узгајати заједно без неких већих проблема.

За здруживање усева у ратарству постоје критеријуми који се морају поштовати: биљке са дубоким кореновим системом се узгајају са биљкама са плићим кореном, потом, биљке са усправним и високим стаблом узгајају се са оним биљкама чије је стабло пузаво и ниско.

Најперспективније комбинације ратарских култура, које су уједно и најзаступљеније код нас су:

зоб и грахорица
сирак и соја
кукуруз и Вигна (крмна биљка слична грашку)

Ту су и комбинације повртарских култура које се врло често налазе на нашим површинама:

шаргарепа и салата
парадајз и спанаћ
парадајз и ротквица

Међутим, здруживање усева се може применити и комбинацијом ратарских и повртарских култура:

кукуруз и тикве
кукуруз и пасуљ
зоб и грахорица





Легуминозе повољно делују на структуру земљишта, а жита смањују полегање легуминоза дајући им ослонац. Због тога је јако корисно узгајати две биљке заједно!

Можемо видети да се културе које узгајамо као здружени усев знатно разликују, не само по породицама из којих потичу, већ и по потребама за светлошћу, водом, храном, по изгледу, висини, болестима и штеточинама које их нападају, што је један од најважнијих разлога. Јер уколико дође до појаве болести или напада неког штетника, лакше ћемо је сузбити, пошто се заједно могу узгајати они усеви које не нападају исте болести и штеточине.




Такође, здруживањем усева се знатно смањује закоровљеност, самим тим што коров готово нема простора за раст и развој. Не само на пољопривредним институтима, већ и на породичним имањима, здруживање усева је постало све популарније, јер се тиме осигурава храна, али и се и максимално користи простор, то јест земљиште.

Међутим, они који се баве овим послом морају водити рачуна да парцеле не буду претерано велике, зато што је обично механизација прилагођена једној врсти биљке, као и средства за заштиту. Стога, стручњаци налажу да врсте треба прилагодити условима средине, али и водити рачуна о њиховим потребама које се односе на исхрану и наводњавање. Такође, један од малог броја проблема при здруживању усева може бити чињеница да не постоје посебне сорте, тј. хибриди који су намењени за овакав тип производње. У органској производњи се, међутим, ради на стварању нових сората и хибрида, пре свега стрних жита, намењених овој производњи.


Пример здруживања кукуруза и пасуља

Могу се узгајати у истом реду или наизменично, али мора се водити рачуна да се кукуруз не сеје густо. Обично се потроши око 50 килограма семена пасуља по хектару. Поред ниских сорти пасуља, узгајају се и лозасте, али и високе. Годинама се на примеру доказивало да се кукуруз и пасуљ могу заједно узгајати без неких већих проблема, а то су показали и резултати.






Јована Вуковић

Текст преузет са https://www.agroklub.com/