Многим баштованима никако, из главе, не излази мисао о "коровима" и "борби са коровима". У својој идеалној башти они желе да виде чисту, обријану голу земљу без и једне травчице а то је сан великог броја баштована и то им је велики циљ.

Корови су ти који баштована постављају у познату позу " поза баштована" од самог раног пролећа па до касне јесени боле нас леђа, руке, ноге, ходамо искривљени и не можемо се ослободити те позе. Нико зе не замисли о томе " а одакле се створе ти корови"? А требало би се о томе замислити.

Доћи ће нова сезона опет ће ме душа заболети када будем гледао баштоване како се боре против корова!
Корови су се појавили тада, када је човек почео да преорава и прекопава земљу! Човек је почео активну борбу против природе! Природа му се успротивила, човеку и његовим методама, много ефикасније него што је човек способан!.

Тако се човек већ по мало и уморио од сталног окопавања и плевљења, те је прешао на уништавање корова хербицидима, попрскао и уништио све корове... Али нису баш сви корови страдали! неки су се на неки начин спасли и придобили имунитет! постали су отпорни на хербициде, чак неколико пута отпорнији и сада их не може ни један хербицид уништити. На тај начин смо уствари вршили селекцију корова, Да, да, сами вршимо селекцију дивљег растиња како их још зовемо.

Као резултат наше борбе добили смо стотну облика корова оспособљених да живе на преораном и прекопаном као и добро пођубреном зрмљишту, привикли се орању и окопавању! Макар да су раније знали живети само у дивљој природи.

"У сваком лошем има и нешто добро" закључили су корови и весело расту даље како нама не би било досадно и да се можемо хвалити колико смо данас много посла одрадили.




Ако гледамо на корове са природне тачке гледања можемо видети масу плусева.

1. Корови-- то су бесплатни сидерати, ( ђубриво)! њихов дубок и развијен коренов систем узима из дубине земље масу корисних елемената које складишти у својој зеленој материји. Сидерати које ми сејемо исто то раде, па зар не би било глупо чупати их и бацати иза плота или палити? Правилно би било да их исецкате на земљи и користите их као малч! Корење ни у ком случају не чупати него оставити да даље расте зелена маса. Тада нећете имати проблема са недостатком малча и нећете морати да га купујете и трошите свој новац!

2. Корови--то је јефтина органска маса! то је органска маса коју добијате на поклон од Бога или природе, како вам драго, која расте свуда и увек! Ви погледајте какво дугачко корење имају корови! Да они вам протресају, ( ору) земљу својим коренима, структуришу је и хране подземна жива бића. Подрезивањем и остављањем корова на место где су израсли- то је равилно и јефтино прихрањивање ваше култивисане биљке! Радујте се коровима, зато што стерилна земља и вештачко ђубриво стварају неплодну земљу и доводе до њене трајне деградације.

3. Корови-- то је јака заштита од високе температуре! Многи не знају где набавити малч... И остављају земљу голу, којој је преко потребна органска материја. Погледајте шта за вас раде корови! Праве хладовину земљи, штите земаљске организме од палећег сунца, који им је смртни непријатељ корови вам мачирају земљу када вас нема на њиви, башти, воћњаску.

4. Коров-- то је мешани засад! уколико ви сејете и садите у монокултури, сама природа вам показива да то није добро. Мешани засад је потребан! и многи корови угодно делују на развитак културних биљака, побољшавају им раст и укус, тако например, лобода помаже кромпиру.

5. Корови-- природни инсектициди! Многи од њих терају шкодљивце или их привлаче на себе те тако спасавају културу коју смо посејали! Тако на пример уколико посадимо пижму под јабуку ( Tanacetum vulgare L ) она тера од јабуке зелене вашке а на себе привлачи црне ваши и тако спасава вашу јабуку од тих напасти.

6. Корови-- то је апотека! Многи од њих су лековити! па уколико ви видите да на вошој парцели упорно расте: боквица, мишевина или инула, треба изучити њихова корисна својства и научити се користити их у своју корист, захваљујући природи!


И закључак: потпуно без корова је много горе него да их имамо много! То је признато и доказано као чињеница, у званичној агрономији где су разрађене методе суживота и оптимални стандарди мешања култура са дивљим биљкама.

Корове немојмо уништавати само их контролишимо.
Ви питате како? Све је веома једноставно!

1.Уместо орања или прекопавања, тањирање или површинско протресање, на тај начин нећемо моћи да заштитимо семена од прераног клијања, пре почетка мразева.

2.Применом методе природне земљорадње-- малчирање! због недостатка сунчеве светлости корови ће се теже развијати.



3.Сејмо сидерате пре и после основне културе! Природа не трпи голост земље, уколико ви оставите голу земљу природа ће се побринути да је покрије коровима.




4, Не дозволимо коровима да пусте семе! Оставимо их да порасту до цветања те их тада подрежемо!. Подсетимо се на часове биологије, биљка сакупља хранљиве сокове у корену да би могла да их троши на продужење свог рода. То се дешава у јесен и у рано пролеће, кад се биљке почињу будити. На тај начин, уколико биљке порежемо рано, у њеном корењу остаје довољно сокова да поново потера. А уколико је оставимо да процвета па тек тада порежемо, сокови из корена ће бити потрошени а зелена маса ће бити хранљива за наше културе. Из искуства могу рећи да тако порезан коров тешко поново израста.

5. Контрола је важна у моменту када наше биљке сакупљају снагу! Када наше културне биљке накупе снаге и ојачају, корови им више нису страшни, чак обратно култивисане биљке су конкуренција коровима. Због тога је потребно у рано пролеће стимулисати корове да што пре потерају. Чим време дозволи плоскорзом Фокина протресемо површину земље те тако успоставимо аерацију те се земља брже загреје и корови почну да ничу. Они врло активно расту и поправљају структуру земље. Чим дође време да сејемо наше културе, поново узимамо плоскорез Фокина и поново растресамо земљу и подрезивамо корове!
Тада културе почну да расту и да ојачавају док се корови поново не појаве.

На тај начин корови постану наши помоћници а не непријатељи, јер мислимо као природа! Придружите се природи и неће вам бити потребне борбе!



Јован Дробњак