Јесен је време када се многи од нас питају шта учинити са великом количином лишћа из воћњака и дворишта. На жалост, велики број људи сакупљено лишће спаљује и на тај начин губи драгоцену органску материју која толико треба земљишту.

Листинац повећава садржај влаге у земљишту и побољшава његову структуру. Довољно је лишће сакупити и стрпљиво чекати његово разлагање. Сакупљено лишће може се ставити у наменске вртне вреће, посебно направљено компостиште за лишће или га оставити у гомили.

Приликом прикупљања лишћа треба обратитит пажњу да се прикупља здраво лишће, које није заражено патогенима и у којем нема штеточина или њихових презимљујућих форми. Пожељно је прикупљено лишће претходно уситнити. Уколико је сакупљено лишће суво, потребно га је залити водом и на тај начин потстаћи процес компостирања. Влажном лишћу се може додати зелена трава и мања количина хумуса како би се убрзао цели процес. Због особине влажног лишћа да се згрудва и трули, лишћу се могу додати и уситњене гранчице, које ће допринети растреситости компостне масе.

Најбрже се разлаже лишће листопадног дрвећа, 1 - 2 године, док се иглице црногоричних врста спорије разлажу, 2 - 3 године. Садржај минералних материја у лишћу варира у зависности од врсте дрвећа, тла и климатских карактеристика подручја. Због тога је најбоље користити опало лишће различитих врста дрвећа.

Листинац који је одлежао једну годину се назива млади листинац и у њему су видљиви остаци лишћа. Овакав листинац се првенствено користи за малчирање, а може се користити приликом садње стављањем у ископане рупе или као ђубриво за травњаке. Веома добро се показао као малч у току зиме, јер штити биљке од смрзавања. Ако га користимо као прекривач за голу земљу, потребно га је у пролеће разгрнути и омогућити тлу да се загреје.

Уколико је листинац одлежао две године, тада је то зрео листинац и представља високовредно органско ђубриво. Такав листинац је тамносмеђе боје, мрвичасте структуре. Користи се и као малч, али и у мешавинама за сађење расада, цвећа или као органско ђубриво.




Листинцу од иглица четинара је потребно и три године да се у потпуности разложи и овакав листинац закисељава земљиште те се користи за малчирање и ђубрење оних култура које захтевају кисело земљиште. Најбоље га је правити одвојено од листинца листопадних врста.

Лишће које се брзо компостира су листови воћних врста, брезе, зове, јавора, тополе, граба, белог јасена. Лишће храста, букве, ораха, четинара те лишће прекривено смолом, је лишће које се споро компостира. Корисно је знати и да, осим лишћа храста и ораха, лишће кестена и врбе садржи много танина и да због тога споро труне, као и лишће четинарских врста. Листинац од ораха треба компостирати самог и користити као малч за сузбијање корова, али никако у поврћу јер може инхибирати раст поврћа.

Ширина и висина компостне гомиле требале би да буду 1,2 до 1,5 m, а дужина најмање 1,5 m.
Уколико се компостна маса осуши, потребно ју је залити водом, ако је превлажна треба додати пиљевине од листопадног дрвећа. За одржавање температуре и влажности током компостирања, веома је важна величина компостне гомиле. Мања гомила ће се брже исушивати, слабије загревати и тиме ће се успоравати компостни процес. Обрнуто, ако је гомила већа, брже ће се загрејати и развити више температуре које могу уништити пожељне микроорганизме који обављају компостирање.

Сазревање листинца је најбрже у летњим месецима због интензивног рада микроорганизама. Уколико желимо убрзати процес формирања листинца, потребно је неколико пута превртати ову гомилу. Компостна гомила је инкубатор многих биохемијских процеса и развоја земљишне флоре и фауне. Због тога је зрели компост носилац виталности земљишта.
Да би сте утврдили да је листинац зрео он мора имати тамносмеђу боју и мирис на шумско тло.


Ранка Војновић

Текст преузет са https://www.agroklub.ba/