Бувач (Пyретхрум цинераиаефолиум Трев.) је биљна врста која садржи састојке са инсектицидним дејством који нису штетни за човека, топлокрвне животиње и биљке, па захвалјујући тој особини налази примену у органској производњи. Јак мирис његових цветова одбија мраве, комарце, ваши, муве, стенице и кромпирову златицу.

Према дефиницији ФАО и Светске здравствене организације, органска пољопривреда представља систем управљања производњом који промовише оздрављење екосистема укључујући биодиверзитет, биолошке циклусе и наглашава коришћење метода које у највећој мери искључују употребу инпута на фарми. Увођење биолошки активних биљака - „биљке пријатељи” у органској производњи у складу је са горе наведеним начелима, а њихова улога у органској производњи може бити вишеструка. Нарочито треба истаћи улогу у биоконтроли штеточина, привлачењем природних непријатеља, репелентним и атрактантним деловањем. Пажљивим располагањем могућностима ових биљака и њиховом комбинацијом можемо успешно вршити биоконтролу у систему органске биљне производње.




Природни инсекцитид

Бувач има репелентно дејство захваљујући томе што његови цветови садрже састојке у облику естара пиретрина И и ИИ и цинерина И и ИИ. Према литературним подацима јак мирис његових цветова одбија мраве, комарце, ваши, муве, стенице и кромпирову златицу.

По својим биолошким особинама бувач је вишегодишња полужбунаста биљка која може да нарасте и до 80 цм. Има јако развијен жиличаст коренов систем који дубоко продире у земљу чврсто је везујући. На једној билјци може да се формира велики број једногодишњих стабала (и до 400) која се завршавају са по једним главичастим цветом.




Цветање почиње крајем маја, а завршава се до јула. За потребе спровођења биолошких мера у органској биљној производњи бувач се може користити тако што се биљке бувача расаде између редова гајених биљака или се бувачом заснује цветни појас. Осим репелентног деловања захваљујући својој надземној биомаси (зелени или суви малч), бувач представља и добар покривач земљишта кога штити од ерозије и корова.

У оквиру биолошких мера које се спроводе у органској производњи у Србији, бувач се спорадично користи. Моделирање оптималног начина коришћења, имајући у виду његово деловање и биолошке особине као и потребе гајених биљака задатак је струке за наредни период.



Владан Угреновић, Институт „Тамиш˝ Панчево
Јасмина Бачић, Институт „Тамиш˝ Панчево
Владимир Филиповић, Институт „Тамиш˝ Панчево
Јована Вучковић, Институт за прехрамбене технологије у Новом Саду
Преузето од ОРГАНИЦ НЕWС, број 13-14.