Уз законски појам „еколошка производња“, за тај се систем користе и називи „органска“ и „биолошка“ производња. Општи друштвени циљ еколошке производње је заштита здравља и живота људи те заштита природе и животне средине.

Под еколошком пољопривредом углавном се мисли на производњу без примене минералних ђубрива, пестицида, хормона . Такав је концепт пољопривредне производње много сложенији и његова бит није само у изостављању агрохемикалија, него у свеукупном систему којим је то могуће постићи. Тежи успостављању мешовитог домаћинства које се састоји од више основних делова, ораница, пашњака, воћњака, повртњака, винограда и узгоја стоке. На тај се начин успоставља равнотежа и склад целине, а уједно и стабилност и отпорност на спољне утицаје (природне, економске).

Еколошка производња посебан је систем одрживог управљања у пољопривреди и шумарству који обухвата узгој биља и животиња, производњу хране, сировина и природних влакана те прераду примарних производа, а обухвата све еколошке, економске и друштвено оправдане производно-технолошке методе, захвате и системе, најповољније користећи плодност тла и расположиве воде, природна својства биљака, животиња и предела, повећање приноса и отпорности биљака помоћу природних сила и закона, уз прописану употребу ђубрива, средстава за заштиту биља и животиња, у складу са са међународно усвојеним нормама и принципима.

Еколошка пољопривреда је систем пољопривредне производње која тежи етички прихватљивој, еколошки чистој, социјално праведној и економски исплативој производњи.

Принципи којима се води су следећи:

Подстицање активности биолошких процеса унутар привреде кроз хармонизовање и правилно поступање код ђубрења, плодореда, разноликости и избора култура, сорти и пасмина, обраде земљишта те јачања отпорности на болести и штеточине,

Усисавање воде из дубљих слојева дубоким корењем и њено очување у тлу,

Одржавање добре структуре тла високим садржајем хумуса, плодоредом,

Регулација штеточина , болести и корова природним антагонизмима,

Опрашивање пчелама и другим инсектима,

Природно размножавање животиња,

Брига за правилно одржавање тла: очување и повећање плодности и биолошке активности, садржаја органске материје и хранива

Провођење мера за постизање задовољавајућег економског успеха пољопривредног газдинства и смањење његове зависности о индустрији и њеним производима,

Смањивање и минимализовање потрошње енергије ,

Подизање социјалног, економског и интелектуалног положаја сељака




У еколошкој пољопривреди је забрањена примена класичних хемијских средстава за заштиту биља. Примењују се све друге расположиве методе: механичке, физикалне, биолошке . Такав облик заштите захтева више знања, познавање биологије и екологије штеточина, више труда, чешћи преглед усева, праћење кретања и размножавања штеточина те више механичког и људскога рада. Потребно је благовремено и правилно изабрати и применити најефикасније методе против појединих штетних врста.

Заштитне мере делимо на превентивне (спречавање) и куративне (сузбијање).

Превентивне мере започињу већ избором здравог семена или садница, отпорних сорти, плодоредом. Правилна обрада, припрема, нега и ђубрење тла, чиме се стварају оптимални услови за ницање и раст појединих усева, повећавају њихову отпорност и толеранцију неповољних климатских и биолошких утицаја које је тада лакше контролисати допуштеним мерама заштите. Добро организованим плодоредом могуће је избећи око 70% проблема са болестима и штеточинама. Битно је спроводити и остале мере хигијене тла.

У екопроизводњи за прскање су допуштени ботанички пестициди добијени екстракцијом неотровног, углавном лековитог и зачинског биља (коприва, лук, преслица, паприка, камилица, пелен, рузмарин). Екстракте ових биљака могуће је припремати на самом домаћинству. Нису токсични те је њима могуће прскати биљке у било којој фази раста и развоја. На тржишту постоје и комерцијални препарати на бази ове групе ботаничких пестицида. Разликујемо и ботаничке пестициде добијене неком од екстракција отровних биљака – дуван, бухач, ротенон, квасија.

Најпознатији пестицид, инсектицид је пиретрум, екстракт бувача (Pyrethrum cinerariaefolium Trev.) . Делује као контактни инсектицид и отрован је и за корисне инсекте. Као пестициди могу деловати и калијум и натријум сапуни. Најчешће се употребљавају калијум сапуни који су делотворни у сузбијању лисних ваши. Сузбијање корова без хербицида успешно се обавља механички и: дрљањем, култивисањем, кошењем, испашом те физикалним методама : пламеном, гасним горионицима . Зелено ђубрење битна је мера одржавања плодности земљишта . Због интензивне употребе са по две или три културе током године, баштенско тло постепено губи све више на мрвичастој структури која је неопходна у биолошкој производњи. У сврху засејавања појединих гредица биљкама за зеленишно ђубрење врло се добро може користити детелинско-травна смеса , односно соја која одговара тлу. Од детелина се употребљавају оне чија вегетација траје једну годину, као што је Александријско-персијска детелина те смеса траве и грахорице.

Кључ свега у органској пољопривреди је органско ђубриво . Циљ није физиолошки активним хранивима директно хранити биљке, него жива бића у земљишту, микроорганизме, који предају храну додату фертилизацијом и у интеракцији тла и корена биљака у процесу метаболизма снабдевају биљке свим елементима потребним за раст и родност.

Темељна начела и практичне функције органског ђубрења:

Може се додати превише, али и премало,

Што је различитије органско ђубриво, угарање тла је боље,

Тешка и лака земљишта имају различите услове ђубрења,

Препоручљиво је додавати мање количине у више наврата,


Сваки произвођач мора добро познавати тло и потребу храњења микроорганизама у њему. Као органско ђубриво може послужити стајско, говеђе, ђубриво живине, муљ уз посебан начин припреме, корови, зеленишно ђубрење, компост, органско ђубриво фабричко. Органски састојци биљака који се налазе у тлу, корење, отпаци жетве или оно што се уграђује у тло, стајско ђубриво, слама, зеленишно ђубрење, раствара се под утицајем организама тла и трансформишу у различите органске супстанце браон до црне боје, који се назива хумус . Хемијски му је састав сложен и слабо познат, а карактерише га присуство хуминских киселина које су растворљиве у алкалној средини, а не постоје у свежим биљкама. Свежа органска маса, остаци жетве, зеленишно ђубрење и слама врло се брзо распадају стварајући хумус.

Постоји више начина компостирања . Најчешћи су у хрпама или у јамама. Код компостирања у хрпама, компост се меша, а код компостирања у јамама додају се глисте које, пробављајући га, уједно и мешају компост. Овакво дозревање компоста траје знатно дуже, али се штеди на радној снази. Код компостирања на површини тло се никада не оставља голо, него покрива вегетацијом или разним отпацима. Ђубриво и биљни остаци разастру се по површини и закопају врло плитко неколико недеља пре сетве.

Обрада тла механички је захват у тло, педосфере, на различитим дубинама, разним оруђима. Основни задатак захвата је одржати и поправи водно-ваздушни режим у земљишту окретањем, ситњење, растресањем, мешањем тла и повећањем порозности, односно припремити оранични (површински) слој за сетву – клијање, ницање и главни слој закорењивања те применити хранива током вегетације културних биљака. Обрада се трајно одражава и на остала својства тла – чување влаге, аерацију, активацију микроорганизама, активност хранива, хумизацију те помаже при ђубрењу и уништавању штеточина и корова. Општа начела обраде земљишта иста су као и код конвенционалне пољопривреде, с тим да су у еколошкој пољопривреди боље прилагођени клими, типу тла, врстама биља и очувању природе.

Тло је потребно обрађивати у стању повољне влажности (најбоље када се мрви) те скратити период када је тло голо, без биљног покрова (припрема и сетва у једном проходу, примена плодореда с предусевима, међуусевима, надусевима, зеленишно ђубрење, малчирање). Тло је најбоље заштићено под усевима.

Обраду и негу треба максимално прилагодити особинама усева (дубини закорењивања, склопу биљака), када су усеви најмање осетљиви.

Као што је истакнуто, тло је животна заједница различитих организама и само има својство организма па је потребно о томе водити рачуна код његовог припремања. Успостављање првобитне микробиолошке активности у земљишту и његово обогаћивање хумусом дуготрајан је посао. Код одлучивања за припрему тла, имајући у виду постизање високих приноса, чини се логичним тло што дубље припремити за садњу и тако створити повољне услове за високе приносе . Пре припремања тла потребно је знати до које дубине корен биља продире у тло, на којој се дубини развија главни део корена те шта се дешава ако се преплитко или предубоко припреми тло за подизање нових засада. Подривач не избацује доњи мртви слој на површину, него само продубљује његов оранични слој и на тај начин чува постојећу микробиолошку равнотежу у тлу и ствара повољне услове за њен развитак.

Произвођачи који се желе преоријентисати или почети да се баве еколошком производњом пољопривредних и прехрамбених производа на укупној производној јединици или њеном одређеном делу, морају прво проћи тзв. прелазни период . Време од почетка производње према еколошким стандардима представља прелазно раздобље. Период преусмеравања уједно је и најтеже раздобље еко производње јер су потребне године пре него се овлада проблемима и истовремено активирају жељени биолошки процеси те постигне склад елемената привреде.




Текст преузет са https://www.agroklub.com/