У Србији се сеју различите врсте тикви, углавном на мањим површинама или као здружени усев, а по обиму производње најзаступљеније су уљане тикве.

Порекло тикве није јасно дефинисано. Док једни сматрају да је из Африке или Азије, други кажу да је из Америке, јер је у Мексику узгајана пре неколико хиљада година. Било како било, одомаћила се и на нашим просторима, тако да је вековима неодољива наранџаста, бела, зелена, жута, бундева, тиква, тиквица, мисирача, белокорка, лудаја, дулек, или како год је већ звали, обавезан састојак различитих врста пита и колача, супа или пиреа и других јела у којима уживамо током јесењих и зимских дана. Због храњљиивости и лековитости, тикву често називају војвођанском бананом, а позната су лековита својства семенки и хладно цеђеног уља.

Када је у питању обим производње, стручњаци кажу да су најзначајније уљане тикве, којих такође има више врста. На војвођанским пољима најафирмисаније су сорте Новосадског института за ратарство и повртарство Олинка - сорта уљане тикве - голице и Оливија - уљана тиква са љуском која се одликује високим сдржајем уља у језгру. Просечан принос сувог семена уљане тикве је 400 - 700 kg/hа, а принос меса које остаје након одвајања семенки је 50 - 70t/hа. Тиквино уље добија се процесом хладног цеђења хидрауличним или пужним пресама, дакле без употребе хемикалија.

"Гајење уљане тикве је перспективно због високе цене нерафинисаног уља. Стога би било оправдано да се у Србији убудуће производњи уљане тикве, нарочито уљане тикве - голице, у чистом усеву или као међуусеву, посвети већа пажња. Гајење уљане тикве добија посебан значај у контексту диверзификације наше пољопривредне производње. На овај начин настоји да се смањи гајење "масовних култура", као што је пшеница и да се повећа удео тзв. "алтернативних култура", чија је производња радно интензивнија, али су ови производи много атрактивнији на тржишту пољопривредних производа", поручио је још пре неколико година проф. др Јанош Берењи, чувени генетичар и дугогодишњи управник Завода за хмељ, сирак и лековито биље.

Стручњаци кажу да је тиква топлољубива биљка, која најбоље успева на плодном, хумусном богатом чернозему, али и на песковитом земљишту, где су претходно биле стрњике. Воли плодно растресито земљиште ослобођено сваке хемије, странооплодна је биљка, опрашивање врше углавном пчеле. Воли влагу, али добро подноси и сушу.




Сетва се обавља пнеуматском сејалицом на већим површинама или ручно под мотику, уколико је скромнија производња. Искуства произвођача потврђују да се међуредна обрада треба обавити након ницања, до почетка интензивног издуживања биљке, јер са ширењем лисне масе, међуредна обрада се обавља ручно, окопавањем, због немогућности кретања машина и могућег оштећења биљака, а како тикве значајније не угрожавају болести, хемијско сузбијање се најчешће не обавља.

Поред тога што се користи у људској исхрани, квалитетна је и као сировина за припремање сточне хране, док је незаменљива у прехрамбеној индустрији, као база за воћне сокове и џемове. Устаљено је мишљење да се највише гаји у Банату и да је Банаћани веома цене, али жуте, зелене, беле, јестиве, украсне тикве дозревају ових сунчаних септембарских дана у многим баштама на малим површинама или као придружен усев. Али има и произвођача који су годинама посвећени сетви и узгоју тикве на значајнијим површинама. Прошле године пољопривредни произвођач из Бачке Паланке, Сима Гајић посејао је беле бундеве у усеву индустријског парадајза. Како је парадајз раније обран, остале су вреже бундева које су крајем септембра доказале да могу свом власнику да дају одличан род те је овај домишљати пољопривредник жуте, слатке кришке за само неколико дана продао на локалној пијаци.

Таквих ратара и повртара је све више, а један од њих је и Мирослав Блажек из Бачког села Пивница. Годинама уназад сеје жуте бундеве на површини од једног хектара. Код ове врсте бундеве користе се семенке као популарна грицкалица, а месо остаје за исхрану стоке, односно свиња или остаје на њиви где се заорава.
"Стекао сам дугогодишње искуство, тако да са сигурношћу сваког пролећа заснујем производњу. Ове године купио сам сортно семе из Новосадског института за ратрство и повртарство јер такво семе обезбеђује сигурнији и бољи принос и квалитет, а било је година када сам сејао и моје домаће. Обично сејем почетком маја, и то кукурузном сејачицом која је тако намештена да сеје сваки други ред. Након ницања ручно окопавамо усев, тако да не користим хемију и немам више улагања и трошкова до бербе", објашњава Блажек.

Крајем августа и почетком септембра, ове године због временских услова, нешто раније, Мирослав Блажек креће са бербом. Плод је, каже, потпуно зрео те је организовао посао, што подразумева ангажовање надничара који секу бундеве на половине и ручно ваде семенке.

"Овај посао може да се ради и машински, обзиром да постоје машине које то брзо и прецизно раде, поготово када је реч о уљаним тиквама, где се одвајају семенке голице, али ја немам такву механизацију, а изнајмљивање је доста скупо, тако да сваке године радим овако, са надничарима. За посао на површини од једног јутра потребно је око 350 радних сати", каже Блажек.

Ове године месо бундеве након вађења семена остаће на њиви и након заоравања имаће функцију одличног природног ђубрива, док ће семенке бити замрзнуте.
"Семенке не сушим, јер тако губе на квалитету, остављам их на ниским температурама, а након неколико дана лагано их загревам и термички обрађујем. У зависности од тражње и захтева купаца пакујем у одговарајућу амбалажу и продајем. Цена по килограму је 900 динара, а купци су дугогодишњ и плаћају одмах. Зарада ће и ове године бити већа - више за 20% од производње соје и кукуруза. Чиме сам ја задовољан", каже Блажек и додаје да у овом селу има још неколико произвођача који су ову врсту тикве узгајали на око 7- 8 хектара.

Овдашњи произвођачи сматрају да би се овој култури могло и требало посветити више пажње, управо као што то раде Банаћани који сваке јесени, почев од 1986. године, у Кикинди организују манифестацију у част лудаје. Локална светковина постала је тако велика међународна свечаност на којој се бира најбоља и најтежа бундева и у сласт дегустирају бројни слатки и слани специјалитети, и на тај начин популаризује ово поврће. Не заборавимо искуства других земаља које од овог поврћа праве бизнис - месо бундеве користе као сировину за прехрамбену индустрију, љуску, стабло и лишће за производњу сточне хране, семенке за уље, а корен за калемљење лубеница и диња.





Текст преузет са https://www.agroklub.rs/