Компост настаје микробиолошким разлагањем различитих органских материја. Користи се као органско ђубриво, део земљишних смеша или за настирање земљишта. Припрема се у одвојеном делу баште, заклоњеном од ветра и у сенци, на земљишту у дрвеним или жичаним сандуцима, корпама или компостеру. У просеку, садржи 0,35-0,50 процената азота, 0,20 одсто фосфора и 0,25-3,30 процената калијума.


У свету се, све више користе механички компостери од пластике, метала или дрвета. Оно што их посебно краси – једноставни су за руковање. Различитих су запремина, облика и боја. Време компостирања скраћује се на две-три недеље. Отпаци се убацују у бубањ и затим мешају ручицом неколико пута дневно.






Осим механичких, постоји и компостер на соларни погон и термокомпостер, у који се убацује исецкана органска маса и додаје свеж стајњак или посебна смеша микроорганизама. На тај начин, ђубриво се може производити током целе године.




,Иначе, приликом прављења компоста у домаћинству треба бити обазрив, јер ово органско ђубриво, ако се неправилно припреми, биљкама може нанети штету, уместо да им користи.

Наиме, компост добијен на овај начин најчешће потиче од баштенских биљака, па не треба користити болесне и коровске које имају семе. Оно се тешко уништава уобичајеним начином компостирања, јер издржи температуру 60-70 степени.



З. Граовац
Извор: "Добро јутро" ревија за пољопривреду и љубитеље природе