Органска ђубрива утичу на бујнији раст и сочност поврћа.То је за неке врсте погодно (купус, паприка), али не на врсте које се морају чувати у току зиме. На њих преобилно ђубрење органским ђубривима неповољно делује. Условно разликујемо три групе поврћа:
- Поврће које се обилно ђубри стајњаком: парадајз, паприка, плави патлиџан, кромпир, купусњаче (купус, кељ, карфиол, келераба и сл.), врежасто поврће (лубеница, диња, краставац, тикве), празилук и целер;
- Поврће које се ђубри мањом количином ђубрива гаји се друге године после уношења органских ђубрива: коренасто поврће (мрква, першун, паштрнак), црни и бели лук, салата и спанаћ;
- Поврће које се гаји треће године после уношења стајњака, а најчешће се не ђубри органским ђубривом, а то су: грашак, боранија, боб.
Овакав однос према органским ђубривима омогућује планирање баште и избор врсте у току три или више година.
- У био-башти се на бази стандарда органске пољопривреде могу користити само природна минерална ђубрива (сирови фосфат, томасова брашна, калијумове соли, гуано, креда, гипс, доломит, сумпор и др.).
Минерална ђубрива користе се у основној и предсетвеној припреми земљишта и за прихрањивање. У пракси је уобичајено да се за врсте дуге вегетације половина укупне количине потребних хранива даје пред сетву или садњу, а према потреби биљке се прихрањивањем просечно у размаку 20-30 дана.
Поврће кратке вегетације ђубри се пред сетву или садњу (грашак, салата, спанаћ), а по потреби се прихрањује сваких 7-10 дана. У био-башти са бројним врстама и биолошком заштитом неопходно је одржавати пуну кондицију сваке врсте и сорте. Зато се примењује прихрањивање - фолијарно (преко листа) и фертигацијом (системом за заливање) сваких 7-10 дана и то са течним органским ђубривима или са биљним приправцима (домаћи или купљен), фито-еко препаратима хумусин, чај или екстракт коприве, валеријане и сл.). Јасно могу се користити и дозвољена минерална и органска ђубрива.
Наш Закон о органској пољопривреди и регулатива ЕУ дозвољавају коришћење следећих органских и минералних ђубрива:
- стајњак (сопствена органска производња),
- сушено кокошије ђубриво (из домаће производње),
- компост (сопствена производња или сертификован),
- осока (течни стајњак уз ферментацију),
- тресет,
- глина (перлит, вернукулит),
- супстрат после производње гљива,
- нузпроизвод биљне производње (из био-баште и органске производње),
- морске алге,
- струготина,
- дрвени пепео,
- гуано сирови фосфат,
- алуминкалцијум фосфат,
- томасово брашно,
- калијумове соли,
- калијум сулфат за Мг,
- природни калијум карбонат,
- калијум и магнезијум карбонат,
- магнезијум сулфат,
- калцијум хлорид,
- елементарни сумпор,
- камено брашно (од базалта кварца, калијумове глине, бентонит),
- кречнјак од школјки и алги,
- минерали калијума,
- микроелемент.
Поврће брзо реагује на недостатак хранива. Када се на биљкама појаве промене које означавају недостатак макро или микроелемената треба их на одговарајуће начине прихранити.
Проф. др Бранка Лазић