Иако се скривају иза егзотичних назива, узгој им је тривијално једноставан и свако ко је икад узгојио парадајз или краставац из семена је већ преквалификован јер папричице захтевају знатно мање пажње. Све што је потребно за овај потхват је квалитетно семе, вода, земља и место под сунцем.
Велики љубитељи папрено љутих јела су Индијци, Вијетнамци, Мексиканци и Мађари. Већина људи ипак воли умерено љути укус који побољшава укус хране.
Чили је плод који се суши и меље у прах. Чили папричице су дуге свега 4 cm, боје жуте, зелене, наранџасте или црвене, а имају надасве љут укус. Када се комушке осуше и самељу, добије се кајенски прах. Разликујемо јалапењосе и банана чили, које понекад зову и мађарским воштаним паприкама, а средње су љуте и сочне. Побланоси су такође средње љути, али месо им није толико сочно, док су сераноси љути и мање сочни.
Чили је саставни део свих љутих пикантних сосева, попут кариа, табаска и мексичких салси. Када је овај зачин у питању, мање је више. Помаже код пробаве, прочишћава дисајне путеве и штити од прехлада. Помешате ли чили с маслиновим уљем, добићете нови, јединствен зачин.
Назив чили потиче од шпанске речи chile за ту врсту паприке, будући да су је Шпанци донели у Еуропу за време Колумбових путовања. Шаренило назива произлази из доба када се чили допремао из португалских и шпанских колонија у Јужној Америци, Инидији и Африци, где се и данас узгаја.
Чили је изванредно оштрог укуса, па је двадесетак пута јачи од обичне љуте паприке. Укус му је међутим мање ароматичан и пикантан, боја много бљеђа. Главни састојак који му даје специфичну љутину је капсаицин, материја која показало се снижава ниво холестерола и триглицерида у крви, спречава згрушавање крви, јача имунитет и има афродизијачка, антибактеријска и фунгицидна својства.
Како семенке имају тврду спољну љуску, добро их је пре сејања намочити у води или отопини чаја од камилице на неколико сати, најбоље преко ноћи. За земљу је најбоље користити неке од комерцијално доступних супстрата у вртним центрима. Таква земља је стерилисана, што значи да нема семења корова нити болести које би могле наштетити папричицама. Намочене семенке прекријте са неколико милиметара земље, никако не више од 5 mm јер семенка можда неће имати довољно енергије да се пробије кроз дебљи слој земље. Узгој љутих папричица из семена нешто је захтевнији процес него узгој неких других култура као што су парадајз, салата или обичне паприке и то из неколико разлога:
Клијавост семена се креће између 70% и 80% у идеалним условима.
Клијање семена траје између 5 и 30 дана, зависно од врсте папричице, али чак ни семе исте врсте не клија истовремено
За успешност клијања потребне су температуре између 25 и 30 °C.
За успешан узгој и род потребно је да ноћне температуре не падају испод 10 °C.
Папричице су биљке из топлијих крајева те осим изузетно дугог времена клијања, захтевају и дуг период топлог времена како би стигле родити пуном снагом. Обзиром на наше климатске услове, фебруар се сматра оптималним временом за сејање. Код љутих папричица обично вреди правило да што је папричица љућа, дуже клија и расте. Неколико врста које јако добро успевају у нашим климатским условимаима: Jalapeno, Hot Portugal, Aji i Jamaican Hot.
Земља порекла чилија је Мексико где се узгајао још пре 9.000 година. У почетку су се употребљавале као украсни предмет, а затим као храна и лек. У Европу их је наводно донео Кристофор Колумбо са својих пропутовања по Карибима, сматрајући да је открио нову врсту бибера. Фердинанд Магеллан је чили пренео у Африку и Азију, где је данас готово незаобилазан зачин у разноврсним јелима. На тржиште долази у свежем, осушеном (цели, млевени, дробљени), али и у конзервираном облику.
Највећа грешка приликом узгоја је превише заливања које олакшава развој гљивичних болести, али и смањује љутину плодова.
Љутина паприке зависи од врсте. Међутим, чак и у границама једне врсте љутина се може разликовати од папричице до папричице. Степен љутине се изражава у тзв. Сковил јединицама (SHU). Обична паприка има SHU нула, Јалапењо паприка 3.000 до 6.000, док је најљућа позната чили паприка Јолокиа, која се узгаја у Бангладешу, североисточној Азији и на Шри Ланки.
слатка паприка = 0 јединица
pepperoncini = 100 - 500 јединица
pasilla = 1.000 - 1.500 јединица
rocotillo = 1.500 - 2.500 јединица
jalapeno = 2.500 - 5.000 јединица
wаx = 5.000 - 10.000 јединица
vserrano = 10.000 - 23.000 јединица
kajenska paprika, tabasko, guntur čili - 30.000 - 50.000 јединица
crvena savina habanera = 360.000 - 500.000 јединица
naga viper, infinity chili - 855.000 - 1.500.000 јединица
Генерално, чим је папричица љућа, тим је боља јер садржи више капсаицина који је лековити састојак.
Рената Драговић, маг.инг.агр