Пре употребе минералних или органских ђубрива важно је проучити предности и недостатке једних и других како бисмо пронашли најбоље решење. У прошлим чланцима на тему ђубрива, било је речи о важности адекватног ђубрења без ког нема високих и стабилних приноса и како се ђубрење оправдано сматра најважнијом агротехничком мером у узгоју биљака . Важно је обратити пажњу на предности и недостатке одређених врста ђубрива.


Предности органског ђубрива

Органска ђубрива повољно делују на хемијска, биолошка и физикална својства тла ; омогућују повећање популације микроорганизама (расте биогеност тла); појачава се хумификација (синтеза хумуса) те расте садржај хумуса у земљишту; тло је плодније . Биогени елементи се ослобађају споро (минерализација органске материје) до облика који биљке могу усвајати; нема опасности од прекомерне концентрације било ког елемента, будући да разградњу органске материје обављају микроорганизми и то само кад су услови за то повољни (температура, влага, pH и др.).

Органска ђубрива садрже мању количину минералних елемената (у широком распону зависно од врсте органског ђубрива, његове старости и начина примене) те омогућују уравнотежену исхрану биља; због ниске концентрације елемената не изазивају нутритивни, нити осмотски (солни) стрес. Делују дуготрајно током више година, јер спречавају испирање биогених елемената из ризосфере везујући их на органоминералне колоидни комплекс тла хемијски и поларно (обоје расположиво за усвајање). Умерено стимулишу раст биља у дужем временском периоду. Јачају отпорност биљака на појаву болести и штеточина.

Корисна су за околину јер након њихове разградње, односно минерализације, нема значајних количина штетних остатака, нису подложна испирању (губицима површинским кретањем воде код јачих падавина и / или наводњавања, тзв. run off ). Потичу живот у тлу (биогеност) од микроорганизама (гљиве и бактерије) до мезофауне (гујавице, црви) који се хране органском материјом и утичу на боље проветравање и дренираност тла. Могу се обогаћивати минералним ђубривима и тако прилагодити формулацију (однос NPK хранива) различитим биљним врстама.


Недостаци органских ђубрива

Органска ђубрива имају одређене недостатке. Пре свега, споро отпуштају хранљиве материје, посебно у хладнијим условима (касна јесен, зима и рано пролеће) што се не да ускладити с временом највеће потребе биљака за хранивима; загађује околину код минерализације ван вегетационог периода,, посебно азотом. Ослобађање биогених елемената у форми које биљке могу усвојити зависи о активности микроорганизама те у условима ниске биогеност и / или ниске активности микроорганизама (висока или ниска температура, мало или сувише воде у тлу, неповољан pH, ниска биогеност) расположивост је недовољна за веће приносе.

Такође, органска ђубрива су скупља од минералних, рачунајући на малу концентрацију активне материје и потребу за применом више десетина тона по хектару. Примена је често отежана због њиховог облика (велика, растресита и често нехомогена маса), а пелетирање јако поскупљује њихову примену. Текуће врсте органског ђубрива, гнојовкa и муљ морају се примењивати посебним машинама (апликаторима). Често им је ограничена количина због слабе и одвојене сточарске производње. При неправилном складиштењу и примени врло су високи губици, посебно азота. Органска ђубрива која нису у потпуности компостиранa могу узроковати проблеме када се користе као свеже ђубриво због појаве тзв. азотне депресије, ширења корова семеном, болести и штеточина и др.




Предности минералних ђубрива

Минерална ђубрива су свуда доступна и најчешћа су врста ђубрива у пракси. Производе се у различитим формулацијама (или се то може постићи њиховим мешањем) те су прилагођена за све биљне врсте и намене (основна, за прихрану), предсетвена примену, стартна, фолијарна, за фертигацију (иригација + ђубрење) и хемигацију (иригација + ђубрење + заштита); могу се примењивати у свим годишњим добима. Брзо делују ( учинак је видљив у року 1-2 недеље). Релативно су јефтина; лако и једноставно се расподељују због гранулације (грануле, пелети, течности, таблете, с омотачима за споро отпуштање хранива, са или без баласта и др.) или уносе апликаторима у тло (текућа и микрогранулирана).


Недостаци минералних ђубрива

Већина минералних ђубрива растворљива су у води те су могући високи губици (~ 1/3) кретањем воде у тлу ( mass flov ) или дифузијом (од веће концентрације на месту примене до ван зоне корена или подземне воде). Кратко време деловања азотних ђубрива, осим ако се користе облици са контролисаним отпуштањем N. Нису структурни део тла па повећавају продуктивност тла повећањем расположивости хранива, али без побољшања његове структуре.

При неправилној употреби (количина, време, место примене) могу смањити плодност тла, нпр. стимулацијом активности микроорганизама који потом убрзано разграђују органску материју у тлу, што у дужем временском периоду исцрпљује тло. Форсирање вегетативног раста, посебно N-ђубривима , може резултирати већом потребом косидбе или орезивања винограда и воћњака, продужавањем вегетацијског периода, порастом жетвеног индекса и / или смањивањем меркантилног дела. Код неправилне, прекомерне или погрешне примене минералних ђубрива, која су по хемијском саставу углавном соли, опасност од штетних последица је висока; вишак изазива нутритивни стрес , осмотски или солни стрес, у контакту с лишћем дехидратацију ткива, ожеготине и дефолијацију (губитак лишћа).

Секундарни елементи исхране (Cа, Mg и S), као и микроелементи често недостају у многим високо концентрованим минералним ђубривима те их је потребно посебно примењивати. Изазивају често еколошке проблеме због губитака испирањем, посебно на лаким, пропусним земљиштима, слабе ретенцијска моћи за воду и задржавање хранива у зони корена; често је резултат загађење вода фосфором. Нитратни облик азота је лако покретан у тлу, а губици амонијског, код високог pH, такође могу бити веома високи (волатизација). Неправилним складиштењем и мешањем ђубрива долази до губитака биогених елемената или погоршања њихових физичко-хемијских својстава (антагонизам ђубрива). Висока је потрошња енергије за производњу минералних ђубрива, посебно азотних.





проф. др. сц Владимир Вукадиновић
проф. др. сц. Ирена Југ




Текст преузет са https://www.agroklub.com/