Помало егзотични, али врло хранљиви батат могуће је узгојити и код нас. За узгој батата потребни су одређени климатски услови те правилан одабир тла. Где, када и како можете садити батат - сазнајте у тексту који следи.



Батат или слатки кромпир - одакле потиче?


Батат (lat. Ipomoea batatas ) је тропска биљка. Потиче из Латинске Америке, откуда се проширио по тропским подручјима широм света. Батат су познавали и узгајали још древни народи попут Инка у Перуу, Маја у Мексику те Маори на Новом Зеланду. У тропским је условима батат вишегодишња биљка. Међутим, у пољопривреди се батат узгаја као једногодишња култура . Осим у тропским подручјима, узгој батата је могућ и у умеренијим климатским условима, какве на пример имамо и ми. У том се случају батат размножава кореновим изданцима, јер семе не успева дозрети.


Батат - опис биљке

Батат или слатки кромпир је биљка из породице слакова , што се најбоље огледа током цветања. Цветови батата су пречника 3 - 4 cm, док боје варирају од светло љубичасте, нежно ружичасте до црвенкасте. Плод је облика тоболца те садржи до 4 семенке. Стабљика је врежа, дужине од 60 cm па све до 5 метара. Листови су срцолики и глатки. Корен може достићи до 2 метра у дубину, али се већина упијајућег корења смешта до 30 cm испод површине тла. Део батата који користимо у исхрани је заправо његов задебљали корен . Једна биљка може развити од 4 до чак 18 таквих задебљалих коренова, појединачне масе 100-500 g (изузетно и преко 1 kg). Због облика их понекад називамо "гомољима", иако по својој анатомији то уствари нису.


Клима и поднебље

Будући да је батат тропска биљка, одговара му топлота и влага, а не подноси мраз. Стога је узгој батата могућ и у умереној клими, али само у областима која задовољавају следеће предуслове:

Најмање 4 месеца периода без мраза. Током тог периода, дневне температуре требају бити 21-25 степени, док се ноћне не би смеле спуштати испод 12 степени.

Температуре испод 15, али и веће од 30 степени ометају развој биљке и смањују приносе. Пад температуре испод 10 степени већ може довести до унутрашњих оштећења биљке те чак и до њена пропадања.



Одабир тла

Батат ће најбоље успети на лакшим , добро дренираним теренима. Иако батат воли влагу, задржавање воде би могло наштетити корену. Идеална pH вредност за узгој батата је између 5,5 и 6,5, што значи да тло треба бити благо кисело.



Батат и наводњавање

За правилан развој батата потребно је приближно 25 mm воде недељно. У сушним периодима је стога наводњавање нужно за остваривање планираног приноса.



Узгој батата од коренових изданака


У тропима се батат може узгојити из семена. У нашим климатским условима батат цвeтa тек у јесен, те плодови са семенкама не успевају дозрети. Стога се батат код нас узгаја из расада добијених из изданака корена.



Производња расада батата

Rесад батата се добија тако да се ситнији и здрави коренови посаде у топло и влажно тло, у заштићеном простору и контролисаним условима. На једном квадратном метру може се распоредити до 100 коренова, тако да се међусобно не дотичу. Покривају се сa отприлике 4 земље или тресета (зависно о почетној киселости тла). Температура тла треба бити од 25 до 30 степени Целзијусових. Након што истерају избојци, потребно је пазити да температура не прелази 30 степени. У тим ће условима избојци постићи оптималну дебљину. Први избојци спремни су за пресађивање за 4 - 6 недеља . До тада постижу дужину од 15 - 25 cm . Након откидања, на биљци терају следећи избојци. Сваки посађени корен може дати више расада, понекад чак и до 9. Тако се и садња одвија у више наврата, односно како се развијају нове генерације избојака.



Узгој расада батата у кућним условима

Уколико требате тек мањи број садница за сопствени врт, покушајте да их узгојити код куће. Требаће вам мањи, добро загрејани простор (25 - 30 степени) са доста влаге (око 90%). Неоштећени и здрави корени батата постављају се хоризонтално у плитку гајбу или неку другу прикладну посуду. На дно се ставља земља или супстрат (наменски за узгој поврћа), а коренови батата требају бити укопани до пола. Земља или супстрат се мора редовно заливати. Након 2-4 недеље почињу избијати избојци. Када нарасту до отприлике 10 cm, ишчупају се из корена те се стављају (пикирају) у припремљене тегле или контејнере на укорењивање (ту се такође препоручује употреба супстрата). Након отприлике 2 недеље расад је спреман за садњу у башти - наравно, уколико то временски услови дозвољавају.



Узгој расада батата у води


Друга опција је узгој расада батата у води. Здраве корене батата пажљиво оперите те их поставите у посуду с водом, тако да буду уроњени до пола. Можете ставити неколико у једну чинију или по један батат у чашу или теглу. Како се коренови не би померали у води, помозите си чачкалицама. И у овом случају требаће вам топлота, па посуду са бататима поставите на осунчану прозорску даску или на радијатор. Након 2 - 3 недеље на врху ће се појавити избојци. Када нарасту 10-ак центиметара, пажљиво их ишчупајте (одврните) од корена. Након тога их ставите у плитку посуду са водом, најбоље сваки избојак засебно. Важно је да стабљика расада буде до пола уроњена у воду, а листови требају висити преко ивице посуде. Кроз неколико дана развиће се корење. Када је корење дуго 2 - 3 cm, расад је спреман за садњу на отвореном.

Важно: код узгоја расада батата у води, потребно је воду одржавати свежом, односно према потреби је мењати!


Садња батата

Батат се сади када више не постоји опасност од мразева. Температура тла за садњу треба да буде виша од 18 степени. Шта је температура виша, расад ће се брже укоренити, овакве температуре у континенталним условима постижу се најчешће до средине маја. Батат се сади на дубину 5-10 cm, а притом треба настојати да барем 2 до 3 нодија (чвора) буде у тлу. Размак између редова је уобичајено 1-1,2 метра, а у реду између биљака 30 до 50 cm. Неки аутори препоручују да се гредице уздигну и прекрију црном фолијом . Испод фолије се брже постижу услови повољни за раст батата, што на послетку доводи до бољег приноса.



Припрема и обрада земљишта, уклањање корова


У јесен се тло треба преорати до 40 cm дубине. У пролеће пре садње се бразда затвара те се припремају гредице и, према потреби, поставља малч. У ту сврху се може користити већ споменута ПЕ фолија. Након постављања фолије биће потребно избушити рупе на одређеним размацима. У сушним се подручјима истовремено поставља и систем за наводњавање. Ако није постављена фолија, плитка се обрада између редова примењује одмах на почетку узгоја. Наиме, током вегетације, надземни делови биљке брзо ће "премрежити" редове и тако онемогућити пролаз. Корови који се јављају између фолија уклањају се ручно пре почетка вегетације. Због осетљивости корена, употреба пестицида није препоручљива



Ђубрење

Батат ће требати мање ђубрива од других повртарских култура. Састав и количина ђубрива се може са сигурношћу утврдити тек након хемијске анализе тла. Уопштено се може рећи да батат треба мање азота (до ccа 15%) и више калијума, а такву формулацију налазимо у гнојиву NPK размере 07:14:21.



Берба или вађење батата

Задебљали корени батата могу се почети вадити већ 3 месеца након садње. Ипак, уколико то временски услови дозвољавају, бербу је добро одложити. Корени ће тако постати крупнији, те ће принос бити већи. Зависно о сорти и клими, у нашим условима берба батата одвија се од августа до октобра, али свакако пре првих мразева. Уколико вас ипак изненади ранији јесењи мраз, не брините, још ништа није изгубљено. Коренови су донекле заштићени под земљом па их само треба што пре повадити.

Уобичајена дужина батата за тржиште је 15 - 20 cm, а препоручена маса од 150-400 g.

Сматра се да је батат технолошки зрео када из пререзане вреже потече бели сок. Међутим, корен постиже пуну зрелост када се на месту његова откидања више не појављује сок.



Додатни савети за вађење батата

Неколико дана пре бербе добро је покосити надземни део биљке. На тај ће начин "кртоле" развити чвршћу покожицу, што ће смањити могућност оштећења приликом вађења и складиштења

Батат се може вадити ручнo или уз помоћ вадилице за кромпир. Уколико је могуће, ипак је боље применити прву варијанту, јер ће људске руке проузроковати мање оштећења








Складиштење и паковање

Будући да током вађења батат често трпи оштећења, прво је потребно одвојити здраве од оштећених плодова. Оштећене плодове би било најбоље одмах искористити. Ако то није могуће, потребно је предузети одређене кораке како би се убрзало зацељивање оштећења, те спречиле инфекције и губитак влаге. Нетом извађени корени се чувају 4 - 7 дана при температури 25-30 степени, уз релативне влаге од 85 - 90%. Уколико немате могућност складиштења у оваквим условима, алтернативно корене можете посложити у веће гомиле и покрити их биљним покривачем 7 - 10 дана. За покров је најбоље искористити откос надземног дела биљке. Пре отпреме на тржиште батат се не треба прати, већ се само пажљиво отресе земља. Корени су сортиране и пакују у картонске кутије, гајбице или се слажу на пластичне подлошке и прекривају провидном фолијом. У оваквом их облику најчешће налазимо у трговачким ланцима, а маса појединачног паковања је обично 500 - 1000 g.


Дуготрајно складиштење

Здраве коренове батата могуће је складиштити до чак 7 месеци на температури око 15 степени, уз релативну влажност vazduha од 85 - 90%. У таквим условима ипак треба рачунати на смањење почетне масе до 6%, услед губитка влаге и могућих обољења.





Текст преузет са http://zdravozdravo.blogspot.com/