Интезиван раст поврћа током лета, псебно у раздобљу које нам долази налаже нам да биљкама осигурамо довољно влаге и хране те да их правовремено заштитимо од болести и штеточина. Ево неколико савета како је то најбоље учинити.

Повртне културе имају плитак корен и за њихов нормалан раст и развој потребно им је осигурати потребну влагу. Спорији и кржљавији раст, губитак укуса, свежине и храњивости плодова, све су то показатељи мањка влаге. Да би учинак заливања био што бољи, пре свега морамо добро познавати потребе повртних култура за водом, односно знати у којој фази развоја биљке троше више воде. Значи да нам заливање не сме бити рутински посао.


- Заливање или орошавање?

Парадајз и краставци су културе које не требају веће количине воде док цветају, али веће количине воде су им потребне у време дозревања плодова. Купусњаче највише влаге требају почетком обликовања главица, лук и бели лук највише воде траже почетком и крајем вегетације.

Битно је познавати којим повртним културама одговара влажно тло, а које траже одговарајућу влажност ваздуха. Тиквице, краставци, патлиџани, паприка и парадајз воле влажно тло и потребно их је натапати, док је купусњачама потребна влага ваздуха и треба их орошавати.

Колике количине воде ће бити потребне за ваше биљке у повртњаку и колико пута заливати, свакако ће зависити од положаја вашег повртњака, физичким својствима тла као и његовој структури, способности мањег или већег задржавања влаге, и свакако, од врста биљака које узгајате. Познавање ових података неизоставно је за успешно заливање. Заливање је најбоље обављати предвече, када остаје довољно времена да земља добро упије воду а да се на тај начин смањи њено испаравање, тиме се и штеди вода.

Повртлари који се баве еколошким узгојем поврћа највише практикују заливање предвече, јер они то повезују са "удахом земље" који је најактивнији ноћу и свакако да квалитета заливања није упитна.


- Закидање врхова

Спровођењем овог захвата, пинцирања, код краставаца повећавамо бројност мањих плодова који су као такви погодни за кисељење. Пинцирање код краставаца спроводимо на следећи начин: када се на главној врежи развије шести-седми лист, врх ћемо скинути изнад четвртог-петог листа. Из главне вреже касније ће се развити нове постране вреже којима је исто потребно откинути врх, али када израсте на потребну дужину.


- Фолијарна прихрана

У сушније доба године, када су биљке у фази интензивног раста и плодоношења, смањено је усвајање хранива из тла, па је препоручљиво обављати фолијарну (преко листа) прихрану текућим ђубривима. Великој већини повртних култура у раздобљу које је пред нама требамо осигурати веће количине микрохранива као што су калцијум, бор, гвожђе, а свакако не смемо искључити ни азот, фосфор и калијум које смо требали омогућити биљкама бар у основном ђубрењу или пред кретање биљке у вегетацију.
У специјализованим трговинама у понуди су текућа ђубрива која уз главне макроелементе (N, P, К) садрже и микроелементе, као и појединачна текућа ђубрива за фолијарну прихрану, а нека се могу аплицирати и путем корена. Врло је важно код свих тих ђубрива придржавати се приложеног упутства и прописане концентрације јер није добро ни мање ни више, него онолико колико је прописано.


- Избегавати спарине

Време примене (доба дана) јако је важно, што значи да фолијарно прихрањивање треба избегавати за изразитог врућег, спарног и ветровитог времена. Вода која се примењује за фолијарну прихрану требала би бар неколико сати одстајати у чистим спремницима или посудама пре прскања како не би дошло до нежељених последица, односно пропадања биљке (нипошто хладна вода, директно из славине, на биљку која је цели дан изложена сунцу и високим температурама). Најбоље би било фолијарно прихранити биљке у раним јутарњим сатима(5-7 сати ујутро).



Уклањање избојака

Пинцирање је једна од мера неге у гајењу парадајза. Како парадајз узгајамо због великих плодова, да бисмо добили такве плодове, не смемо допустити да дође до полегања стабљике и да биљка поприми грмолик раст, то ћемо избећи пинцирањем. Због слабије прозрачности, код непинцираног парадајз повећава се и опасност од развоја гљивичних болести.Сматрам да су многи од вас већ започели пинцирање, а за све оне који то још нису учинили или не знају што је то пинцирање и када га спроводити, ево објашњења :

Када се биљка почне развијати, стално се уклањају сви заперци који се појављују из пазуха листова, а након развитка 3-5 цветних етажа откида се врх. Млади избојак узмите прстима при основи и откините га. Заперци се уклањају руком, ножем или маказама, при чему место реза треба бити што мање, како би се спречила инфекција и развој узрочника болести. Ако вам неки избојак промакне и нарасте, више га не кидајте, него му само откините врх.



Калцијум за парадајз

Код узгоја парадајза и паприке често се јавља проблем физиолошке непаразитске болести која је проузрокована недостатком калцијума. Због недостатка калцијума станице на врху плода почињу одумирати због немогућности дотока калцијума у ​​плод, што се показује као смеђе мрље на плоду или сува трулеж врха плода. Применом ђубрива богатог калцијумом постиже се боља складишна способност плодова, плодови чвршћи, отпорнији на напад болести и штеточина. Осим парадајза и паприке, и друго плодовито поврће треба прихрањивати ђубривима са калцијумом.



Без бора закржљали плод

Бор позитивно делује на оплодњу и правилан раст плода. Велике захтеве за бором имају карфиол, грашак, парадајз, све репе. Недостаци бора код карфиола се манифестују шупљином у стабљици, а на цвату се појављују воденасте пеге које после поприме смеђу боју. Код парадајза плодови су деформисани са смеђим некрозама. Грашак вене, лишће и витице су доста слабе, махуне ситне и деформисане.



Гвожђе за блитву

Симптоми недостатка гвожђа појављују се као хлороза, жућење листова. Главне жиле су зелене, а ткиво између њих жути. На недостатак гвожђа посебно су осетљиви цвекла, спанаћ, карфиол, парадајз, броколи, блитва и пасуљ.







Н. Кривошић, дипл. инг. агр.