Пепелница, пламењача, рђа, чађавост, сива плесан, пегавост лишћа - сазнајте како препознати ова обољења те како заштитити биљке на природан начин.
ПЕПЕЛНИЦА
Пепелница се назива још и метљика и луг . Реч је о гљивичном обољењу које узрокује превремено сушење биљака. За пепелницу је карактеристичан пепељасти слој на листовима, а код винове лозе и на бобицама. Пепелница погодује сунчано и топло време те повишен ниво влаге у ваздуху. С друге стране, киша помаже спирање спора са нападнутих делова биљке. Пепелница најчешће напада винову лозу , али и разно поврће, воће и цвеће. Најугроженије су јабуке, јагоде, лубенице, диње, тиквице, грашак, краставац и руже.
Пепелница - превентива
Превенција почиње правилним одабиром сорти воћа и поврћа. Пре куповине распитајте се о отпорности појединих сорти на пепелницу. Хемијска анализа тла пре ђубрења омогућиће вам правилну процену потребне количине ђубрива. Наиме, прекомерно ђубрење учиниће биљку осетљивијом на ово обољење.
Природна средства за заштиту биља од пепелнице
Превентивно се користе чај од преслице те чај од белог лука , којима се повремено прскају угрожене културе. На тај начин биљке јачају природну отпорност на разна обољења, укључујући и пепелницу. У случају напада, оболеле делове биљке треба одмах уклонити како би се спречило ширење, а након тога прскати раствором сумпора и калијумовог сапуна . У случају јачег напада на већој површини, ипак ћете морати да прибегне агресивнијим хемијским средствима.
ПЛАМЕЊАЧА ИЛИ ПЕРОНОСПОРА
Пламењача је гливично обољење биљака, најчешће винове лозе . Препознаје се по жућкастим до смеђим мрљама на горњој страни листова те брашнастој наслази на доњој страни листова. Осим винове лозе, пламењача може напасти и друге културе, а најугроженије су купусњаче, салата, спанаћ, лук, празилук, кромпир, парадајз и пиринач. Пламењачи одговара умерена температура и влага.
Превенција пламењаче
Бирање отпорне сорте , садња на прозрачном месту те довољно растресито тло допринеће заштити биљака од напада ове болести. Пажљиво праћење развоја биљке омогућиће вам правовремено уочавање и уништавање оболелих делова, односно спречавање даље заразе.
Природна средства за заштиту биља од пламењаче
Природна средства биће делотворна само у превенцији пламењаче! Како би сте ојачали отпорност биљке, тло заливајте течним ђубривом од коприве , а листове прскати чајем од преслице .
РЂА
Само име овог гљивичног обољења говори о изгледу оболелих биљака. Наиме, на листовима се појављују рђаве накупине спора . Развоју и ширењу рђе доприноси задржавање влаге на листовима, стога будите опрезни код наводњавања прскањем! Рђи такође погодује киша и сена. Нападнуто лишће отпада, а биљка огољава. Рђа најчешће напада рибизле, пасуљ, слез, руже и целер.
Превенција рђе
Отпорне сорте и здраве саднице су први корак у превенцији рђе. За садњу бирајте осунчана места . Узгајате ли рибизле, размислите о садњи правога пелина уз грмове рибизле. Пелин ће, у маниру изврсних добросуседских односа, заштитити рибизле од напада овог непријатеља.
Природне методе заштите од рђе
Превентивно биљке прскајте чајем од вратића или супом од преслице . Уколико приметите рђу, оболело лишће одмах уклоните и уништите, а потом чешће понављајте прскање преслицом. За рђу рибизле користите неразређено течно ђубриво од пелина .
ЧАЂАВОСТ
Чађавост се препознаје по неправилним тамносмеђим пегама на листовима. Ради се огљивичном обољењу које изазива појачано опадање лишћа. Гљивице су привучене изметом лисних ваши те се стога превентива чађавости пре свега односи на правовремену одбрану од лисних ваши! Чађавост угрожава руже , воћке те све биљке на којима се појаве лисне ваши.
Природне методе одбране од чађавости
Између ружа можете посадити бели лук , који је природни фунгицид. Превентивно се примењује прскање чајем од преслице или посипање каменим брашном . Током напада чађавости, болесне листове треба што пре уклонити и уништити, а биљке више пута у кратко време третирати истим средствима које сте користили у превентиви.
СИВА ПЛЕСАН
Ако на листовима и плодовима својих биљака уочите сиве наслаге , смеђе-црвене пеге и одумирање нападнутог ткива, знајте да имате проблем са сивом плесни. Посебно угрожене биљке су винова лоза, јагоде, малине, парадајза, краставац, салата, лале, нарциси, љиљани, цикламе и гладиоле.
Како спречити сиву плесан?
Сива плесан се још назива и " штеточином слабе биљке ". Стога се превентивне мере односе на избор здравих сорти те оптималну негу биљке . Тло треба редовно обрађивати, пластеник прозрачивати те избећи прекомерно ђубрење. Текуће ђубриво од коприве и преслице користите за заливање тла око биљака, а супу од преслице за прскање лишћа. С друге стране, када говоримо о сивој плесни у виноградима, она се понекад назива " болешћу добрих винограда ". То значи да се чешће појављује у добро негованим и обилно ђубреним виноградима. Превентивне мере у винограду обухватају проређивање листова , уклањање заперака те умерена ђубрење . Осим тога, винограде треба садити у смеру дувања доминантних ветрова, сузбијати грожђане мољце те одабрати сорте растреситог грозда , које су отпорније на ово обољење. Јагоди и малини ће годити малчирање. Где је могуће, добро је посадити бели лук као међукултуру. Када се болест појави, једино решење је брзо уклањање и уништавање оболелих делова биљке те спасавање онога што је остало.
ПЕГАВОСТ ЛИШЋА
Пегавост могу проузроковати гљивице или бактерије . Нападнуто лишће често одумире. Пегавост најчешће напада јагоде, целер, грашак, празилук, краставце и пасуљ.
Како спречити пегавост лишћа
Кључна превентивна мера је употреба здравог семенског материјала и одабир мање осетљиве сорте . Ако сте приметили заразу, оболеле делове одмах уклоните и уништите, а биљке три недеље узастопно прскати чајем од преслице.
Текст преузет са http://zdravozdravo.blogspot.com/