Обзиром да је органска производња стандард, који на прво место ставља очување животне средине, ђубрењу се у органској производњи мора посветити велика пажња. Избор ђубрива је ограничен, па је основни задатак агронома да пронађу решења за добру исхрану биљака, како би оне дале задовољавајућ род а не би дошло до нарушавања животне средине.

Овде се у првом реду акценат баца на органска ђубрива, пре свих стајњак. Ова ђубрива су настала природним процесом кружења материје у природи, разлажу се на газдинству или у погону, док се не добије материја која може да се унесе у земљиште. Ова ђубрива се полако минерализују тако да их биљке постепено усвајају и треба их унети у земљиште једном у три године. Стајњак, компост и глистењак, биљке потпуно усвоје, због спорог разлагања. Овако се постиже и бољи економски ефекат, јер рецимо, минерална гранулисана ђубрива, због свог брзог разлагања, биљке не стигну да усвоје, па се добар део губи испирањем у дубље слојеве. Разлагање органских ђубрива тече тако да се 50% раложе прве године, 30% друге а 20% треће године. Органским ђубривима се у првом реду у земљиште уносе азот и угљеник.

Други тип ђубрива која се могу користити у органској производњи су природна минерална ђубрива, састојци различитих стена. Пошто је и земљиште као ресурс настало минерализацијом стена, уношењем ових ђубрива у земљиште се природним путем опонаша процес настанка земљишта. Минералним ђубривима се првенствено уносе фосфор, калијум и калцијум.

Основно је правило да се приликом уноса органских ђубрива, унесу и минерална ђубрива, као смеша, чиме би биљка добила оно што јој треба. Приликом одређивања норме ђубрива, треба водити рачуна о врсти гајене биљке, како се не би пореметили принос и квалитет гајене биљке. Ђубрење вршити на основу контроле плодности земљишта и потреба гајене биљке, односно усеву треба дати онолико хранива колико изнесе одређеним и жељеним приносом.



Од органских и минералних ђубрива, за ђубрење у органској производњи могу се користити: стајско ђубриво, осушено стајско ђубриво и дехидритисано живинско ђубриво, компости, течни животињски екстременти, тресет, остаци угинулих црва, инсеката и из производње печурки, гуано, морске траве и њихови производи, производи и нус производи животињског и биљног порекла, отпаци од дрвета, пепео, млевене фосфатне и калијумове стене, које у себи имају сумпора, калцијума, алуминијума, односно карбонати и сулфати тих стена.

Поменута ђубрива се могу користити ако испуњавају услове који су наведени у Правилнику о контроли и сертификацији у органској производњи и методама органске производње, Прилог 1.



Владица Гавриловић