Пластеничка производња све је популарнија у Србији и то највише међу оним пољопривредницима који располажу са малим површинама земље. Према неким прорачунима, четворочлана породица могла би се издржавати једним пластеником од 2.500 m², а за његову се изградњу трошкови процењују на 12-15 евра по квадрату.

Познато је да се пољопривредници у Србији често баве бројним гранама пољоривреде истовремено па су тако често у ратарству повртарству, воћарству, а на тај начин је тешко остварити добе резултате на било ком од тих подручја. Зато се препоручује озбиљно се посветити једној грани, зависно од ресурса и могућности којима пољопривредник располаже. Многе Европске земље, од којих је Холандија једна, схватиле су да је будућност у ужој специјализацији и узгоју поједних врста биљака.


















Пољопривредници у Србији, чини се, полако схватају предности такве политике. Пластеничку производњу препознали су тако они који живе у близини већих градова и располажу малим површинама земље, која је на овај начин најбоље искоришћена. Истина је да посао у пластенику захтева напоран рад током целе године, али тим се радом може и пристојно зарадити. Најчешће су у таквој производњи ангажовани чланови породице, иако се, по потреби посла, понекад ангажују и додатни радници, зависно о сезони. Према неким проценама, приходи са једог хекатра пластеника могу да премаше приходе са 150 хектара под пшеницом.



Предност је и то што Србија велики део поврћа, углавном раног, увози па се и ту отвара додатни простор за успешну пластеничку производњу. Од култура најчешће се узгајају парадајз, паприка, краставци али и расад, а у последње време и кромпир је култура која се све чешће може наћи у пластеницима. Готово се поврће највише продаје на зеленим пијацама, а ту најбоље пролазе они који се налазе у околини Београда или већих градова, док се у трговачке ланце пласира релативно мала количина у односу на произвођаче капацитете.



Адријана Стојисављевић



Текст преузет са https://www.agroklub.rs/