Изазови с којима се данас суочава пољопривредна производња највећим делом се односе на прехрамбену сигурност и заштиту животне средине. При томе се захтева одржавање високог нивоа производње, уз истовремено минимално коришћење инпута да би били смањени трошкови производње. Велики део тих трошкова управо одлази на хемијску индустрију, односно употребу средстава за заштиту биља.

С тим у вези, недавно тестирање употребе интегрисаног система за заштиту биља на фарми Epoisses Experimental у близини Дижона, показало је да је могуће постићи контролу корова уз минималну употребу хербицида!


Овај дугорочни експеримент почео је на фарми у близини Дижона 2000. године. Осим испитивања традиционалних система у пољопривредној производњи, тај експеримент је обухватао још четири различита система узгоја: интегрисана заштита (ИП) без припреме тла, ИП систем без механичког плевљења, типични систем интегрисане заштите, те систем интегрисане заштите без употребе хербицида. Систем интегрисане производње заснован је на примени комбинације секвенци у којима се измењују различити усеви. На пример, увођење пролећних усева (јечма, сунцокрета, соје, кукуруза, сирка и вучје бобице) и покровних усева (тритикале), који се наизменично смењују. Наиме, сматра се да такозвани покровни усеви могу увелико да утичу на смањење појаве корова, скраћујући им животни век и могућност размножавања.

Такође, као делови интегрисане заштите коришћене су и друге методе, као што су: правовремена сетва, избор биља које ће деловати као конкуренција корову, те механичко плевљење.

Резултати добијени током 10 година испитивања показали су да интегрисани системи могу да обезбеде задовољавајућу контролу појаве корова, док у исто време значајно смањују зависност од хербицида и с тим повезане штетне утицаје на околину.

Такође, резултати указују на исту или чак мању емисију стакленичких гасова и потрошњу енергије, односно смањену употребу минералних ђубрива, захваљујући различитости култура које су улазиле у смену, нарочито махунарки.


Међутим, примена метода у интегрисаној производњи значи и већу сложеност система, посебно у погледу организације рада у газдинству. Такође, утврђено је да такви системи могу да изазову благо смањење економске исплативости углавном повезане с нешто лошијим приносима. Ипак, реч је о износу од само 100 €/ха (према просечним ценама). Ови резултати тако наглашавају важност диверзификације усева ради смањења коришћења пестицида.




Шта даље?

Иако се ова пољопривреда не може сматрати потпуно еколошком, она ипак представља велики корак ка смањењу коришћења агрохемикалија у производњи. Те две пољопривредне праксе разликују се по томе што еколошка пољопривреда сасвим забрањује уношење хемикалија, при чему су дозвољени само еколошки препарати. Интегрисана или интегрална пољопривредна производња ипак дозвољава унос агрохемикалија, али с њиховом рационалном и минималном применом.

У смислу снижавања трошкова производње, употребе агрохемикалија и загађења животне средине, интегрисани системи представљају велики отклон од конвенционалне производње и велику могућност одрживог газдовања.



Марина Бошњак




Текст преузет са https://www.agroklub.rs/