Најважнији услов за сетву шаргарепе као другог усева је наводњавање. Сетва се врши у првој декади јула месеца, након убирања грашка, раног кромпира, купуса, салате и раног јечма. Највећи приноси могу се остварити на плодним, структурним, средње лаким земљиштима пропусним за воду на којима се не образује покорица.

Највише јој одговарају земљишта благо киселе до неутралне реакције, pH 5,5-6,5. Земљиште се изоре одмах након скидања предходне културе на дубину до 20 cm и квалитетна површинска обрада у циљу добијања мрвичасте структуре и очувања влаге. Веома је важно да се обрада земљишта обавља при одређеној влажности земљишта (оптимум око 60% ПВК). Земљиште мора бити идеално припремљено што је за шаргарепу веома битно јер је семе ситно, ниче веома споро и неуједначено. Најчешће се сетва обавља на гредице ширине 20 cm, размак редова 7-10cm и размак у реду 3 cm. Ако се сетва обавља у суво земљиште веома је важно ваљање непосредно након сетве.

У летњој сетви најважнија мера је наводњавање. Доња граница оптималне влажности је 70%ПВК, оптимум 70-80%ПВК. Број заливања зависи од типа земљишта, количине и распореда падавина. У првим данима након сетве заливање се врши свакодневно са мањом количином воде док семе не никне. За шаргарепу је битно да има сталну и умерену влажност земљишта, без значајног колебања.



За квалитетан принос шаргарепа мора имати довољно приступачних хранива у току целе вегетације. У почетку вегетацује за шаргарепу је карактеристично слабије усвајање храњива. Интезивно усвајање храњива почиње 60-тог дана вегетације. Од свих елемената шаргарепа највише усваја калијум.

Током целе вегетације, почев од ницања па до фазе оптималне технолошке зрелости најважније је очувати вегетативну масу, јер је развијена лисна розета и услов за висок и квалитетан принос. Зато је важна заштита од корова, штеточина и болести( пепелница, пламењача, алтернарија, пегавост лишћа). Шаргарепа из летње садње пристиже за вађење крајем октобра и почетком новембра месеца.



Мира Миљковић дипл.инг.