Краставци се могу узгајати на голом тлу, на малчу од црне полиетиленске фолије и на арматури. Узгој на арматури је у комбинацији с малчирањем црном фолијом и постављеним системом за наводњавање капањем, најинтензивнији начин производње краставаца, којим се остварују највећи приноси.

Због усправног раста стабљике боља је прозрачност биљака, што резултира мањим проблемима с болестима и олакшава бербу, а плодови су чисти, без честица тла. Постављање арматуре се примењује у производњи краставаца за кисељење (корнишона) на отвореном и у производњи салатних краставаца у заштићеним просторима.

Краставац је типична топлољубива врста с повећаним захтевима према температури тла и ваздуха. Због велике лисне површине има велике захтеве за водом, нарочито током плодоношења. Стога се при садњи поставља сиатем за наводњавање капањем и црни полиетиленски малч. Сетва или садња на отвореном се не препоручује пре него што прође опасност од касних пролећних мразева. То је у другој половини маја. Због великих захтева за топлотом краставци се у посљедње време узгајају из расада произведених у грејаном заштићеном простору. Расад се пресађује у време кад би иначе била могућа сетва, чиме се остварује ранија и дужа берба плодова. У грејаним заштићеним просторима садња се обавља почетком марта, а у негрејаним око петнаестак дана раније него на отвореном. Минимална температура клијања је 12 °C, а оптимална 25 до 30 °C. За ницање приликом сетве на отвореном пожељно је да температура тла буде минимално 15 °C. За вегетативни раст и развој најповољније су дневне температуре око 25 °C и ноћне око 18 °C, а за цватњу и развој плода 25 до 30 °C дању и 20 °C ноћу. При температури 12 °C зауставља се цватња, на 10 °C биљка одбацује цветове, а на 6 °C престаје с растом. Високе температуре изнад 32 °C знатно успоравају раст плодова, смањују оплодњу, а ако су праћене недостатком воде може доћи до опадања цветова и заметнутих плодова.

Код високих температура интензивније се формирају мушки цветови, што смањује принос. Оптимална влажност тла током плодоношења је око 80% пољског водног капацитета. Уз то, пожељна је и влажност ваздуха изнад 70%. Током плодоношења потребно је наводњавати с 25 до 30 l/m2 недељно, како би се спречио губитак тургора биљке и смањила могућност опадања цветова. Најефикасније је наводњавање капањем уз које се може спровести и прихрана. Краставци су изузетно осетљиви на јаче ветрове. Због тога би у производњи на отвореноме требало бирати положаје природно заштићене од ветра или уз усев краставаца, са стране најчешћег дувања ветрова посејати неколико редова кукуруза, који ће послужити као ветрозаштитни појас.

Арматура за узгој краставаца за кисељење или „корнишона“ на отвореноме поставља се пре сетве или садње. На припремљене гредице, с постављеним системом за наводњавање капањем и покривене црном полиетиленском фолијом постављају се стубови који се укопају тако да су 150 до 180 cm изнад тла. Постављају се свака 3 до 4 m у редове размакнуте 120 до 150 cm. На висини 15 до 20 cm изнад тла напиње се доња жица, а на врховима стубова горња. На сваких 20 до 25 cm спушта се везиво и привезује за доњу жицу или се између жица напиње мрежа величине отвора 20 x 20 cm.

Сетва се обавља у кућице на размак 25 до 30 cm, по 3 семенке у кућицу. Након развијања првог правог листа, оставља се најразвијенија биљка, а остале се режу у висини тла. На тај начин се добију око 3 биљке по m2, што је оптимално за овај начин узгоја. Ако се преесађује расад, сади се по једна биљка на размак 30 cm. Кад биљке нарасту 30 до 40 cm усмеравају се и обавијају око канапа или уводе у окца мреже. Ово усмеравање се током раста спроводи један до два пута недељно, све док биљка не нарасте до горње жице за коју се привезује и спушта према доле. На доњем делу стабљике потребно је редовно пинцирати заперке.




У производњи салатних краставаца у заштићеним просторима користи се вертикални узгој уз везиво. Расади с грудвом супстрата саде се у дворедне траке размака 1 m, што значи да се на траку фолије за малчирање саде два реда биљака. Размак између редова у траци, као и размак између биљака у реду износи 50 cm, чиме се остварује склоп око 2,5 биљке по m2. Пре садње се, изнад сваког реда на конструкцију заштићеног простора развуче поцинкована жица, с које се спушта везиво. Након укорењивања биљака, везиво се лагано веже око стабљике на висини 10 cm изнад тла. Током раста биљка се омотава око везива. До висине око пола метра с биљака се одстрањују сви формирани цветови и заперци. На тај начин се осигурава бољи развој корена и лисне масе пре интензивног плодоношења. Изнад тога се на сљедећа 3 до 4 нодија заперци прикраћују на 2 листа и 1 плод, док се они виши прикраћују на 3 листа и 2 плода. Кад главна врежа нарасте до жице, пребацује се преко ње.

Друга је могућност прикраћивање врха кад досегне жицу. У том случају се на главној врежи оставља заперак који се пребацује преко жице. Током плодоношења се уз наводњавање капањем једном недељно спроводи и прихрана комплексним водотопивим ђубривима с повећаним концентрацијама калијума.

Берба краставаца започиње 50 до 70 дана након сетве, односно, 30 до 40 дана након садње. Спроводи се свака два до три дана, најчешће три пута недељно. „Корнишони“ се могу брати и сваки дан, чиме се постиже већи удео екстра класе или „деликатес“ плодова, краћих од 3 cm. Заостали плодови који прерастају и деформисани плодови успоравају заметање и раст младих плодова. Класирање краставаца за прераду обавља се према дужини и то:

I. класа: 3 до 6 cm;
II. класа: 6 до 9 cm;
III. класа: 9 до 12 cm.

Плодови дужи од 12 cm сматрају се нетржишним. Већим уделом плодова екстра и I. класе остварује се бољи финансијски резултат јер плодови ових класа имају највишу откупну цену. Принос може варирати од 3 до 5 kg/m2. Уобичајено, око 15 до 20% приноса чине плодови прве класе, око 40 до 45% друге и око 30% треће класе. Упркос пажљивој берби мањи део приноса (5 до 10%) чине прерасли плодови. Салатни краставци се беру кад плодови достигну дужину и промер карактеристичан за култивар. Дужина плодова у берби најчешће износи између 18 и 24 cm, а промер од 4 до 5 cm. Маса тржишних плодова варира од 200 до 300 g. Принос може варирати од 10 до 30 kg/m2, у зависности од времена узгоја и трајању бербе.



Др. сц. Божидар Бенко


Текст преузет са https://www.gospodarski.hr