Врло ситни трешњолики култивари развијају плодове масе 10 до 15g, док су нешто крупнији масе до 30g. Зрели плод може бити црвене, црвено-наранџасте и жуте боје. Плодови трешњоликог парадајза садрже знатно више суве материје (чак и више од 10%) и растворљиве суве материје од крупних плодова, што значи да имају већу хранљиву вредност. Због повољнијег односа шећера и киселина, ароматичнијег су укуса и слађи.

У гајењу парадајза на отвореном, раст и развој је ограничен температурама, те количином воде и доступним хранивима. Ако су након садње температуре око 10 °C или ниже током неколико дана, долази до заустављања раста и жућења листова. Оптималне дневне температуре за раст и развој парадајза су 20 до 25 °C те 13 до 17 °C ноћне, уз релативну влажност ваздуха између 60 и 70%.

Високе температуре током летњег периода, праћене ниском релативном влагом ваздуха могу узроковати опадање цветова, јер је при температури изнад 30 °C смањена клијавост полена. Натапање (заливање) се проводи, зависно о типу тла и температурама, сваких 2-5 дана. Циљ је одржавати влажност земљишта на 60 до 70% пољског водног капацитета (ПВК) током вегетативног раста и на око 80% ПВК током плодоношења. Оброци наводњавања у почетку износе 10 до 15 l/m2, а у пуној вегетацији 20 до 25 l/m2. Помоћу система за наводњавање капањем спроводи се и фертиригација, односно прихрана водотопивим ђубривима. Парадајз се лако укорењује, а на делу стабљике у тлу и уз тло брзо развије адвентивно корење те се сади нешто дубље него но што је била у контејнеру. Сади се расад узгојен у грејаним заштићеним просторима, с развијених 6 до 8 правих листова и видљивим заметком цвата.

За високе (индетерминантне) култиваре потребно је обезбедити подршку. У узгоју високих култивара као потпора се користе дрвени колци за сваку биљку или између колаца размакнутих 3 до 4 m напињу 2-3 реда жице. Може се поставити само један ред жице на предвиђеној висини парадајза, на коју се биљке вежу везивом које се постепено завија око биљке.



Стабљика парадајза расте у дебљину и до пречника 2,5 cm, што се мора узети у обзир при везивању. Због неге усева и вишекратне бербе размак редова је 80-100 cm, а размак у реду варира у зависности од бујности култивара (30 до 40 cm рани и 50 до 70 cm каснији култивари).

У повољним условима парадајз има бујан вегетативни раст и након садње брзо развија постране гране (заперке) у пазуху развијених листова. Код високих култивара заперци се одстрањују руком, ножем или маказама кад нарасту до 5 cm, што се назива пинцирање. Ако се пинцирање не спроводи на време бујан вегетативни раст утиче на смањено заметање плодова и крупноћу плодова. Пожељно је одстранити и доње листове (до првог грозда), који су почели да жуте и губе функцију а могу бити заражени гљивичним болестима. С друге стране, ако плодови нису добро заштићени лишћем могу се појавити ожеготине изазване интензивним сунчевим зрачењем. Око 30 до 40 дана пре планираног завршетка бербе може се спровести закидање врхова, при чему се изнад задњег грозда оставе три листа, а врх се одстрани. Сврха ове мере је убрзавање дозревања и повећање крупноће плодова.

Трешњолики парадајз се бере појединачно или у грозду. Појединачни плодови беру се са чашком и делом стапке плода, најчешће два пута недељно. Ако се бере цео грозд, тада се у њему налазе плодови различитог степена зрелости. Мање зрели плодови могу дозрети и након бербе кроз неколико дана на собној температури.

У пољопривредним апотекама се сваког пролећа може наћи семе низа одомаћених сорти трешњоликог парадајза црвене или жуте боје плода различитог порекла, најчешће из Италије. Осим тога, заступници страних семенских кућа нуде низ хибридних култивара, од којих је неколико описано у наставку.



Најраспрострањенији хибрид "чери" парадајз у региону, ког одликује снажан вегетативни пораст и отворен хабитус са релативно кратким интернодијама. Плодови су тежине од 15 до 20 g, округли изузетног укуса, одличног квалитета и чврстоће. Биљку карактерише константно и уједначено дозревање у свим производним условима. Плодови просечне масе око 16g су интензивно црвени, уједначени, изузетне ароме и укуса, нису подложни пуцању. Врхунски чери хибрид је прилагодљив на различите климатске услове. Првенствено за узгој у заштићеном простору, изврстан и у хидропонској производњи. Врло чврста и снажна биљка, лагана за одржавање. За бербу у гроздовима. Због изврсне чврстоће плодови могу стајати на биљци дуже раздобље. Рани хибрид мини парадајза који има снажан, витални пораст и формира дуге цветне гране. Округли, уједначени плодови нису подложни пуцању, изврсне су ароме и укуса. Просечна маса плода износи од 10 до 15 g. Овај тип "цхерри" парадајза отпоран је на болести попут Tomato mosaic virus (ToMV), фузаријско венуће (Fusarium oxysp. f.sp. lycopersici) и друге. Високи рани култивар трешњоликог парадајза. Плодови су тамноцрвене боје, масе од 18 до 25 g. Препоручена густина склопа износи 3 биљке / m2. Отпорaн је и толерантaн на најважније болести.


др. сц. Божидар Бенко


Текст преузет са https://www.gospodarski.hr/