Често слушамо о добрим и лошим суседима у повртњаку, али када је цвеће у питању, то и није толико битно, то правило не важи, али зато вреде нека друга правила којих би смо се требали придржавати.
На балкону заиста можете посадити било коју цветну врсту, а оно на шта треба пазити је како је оријентисан балкон или тераса. Неке биљке неће успети јер сте их сместили на погрешну страну света, на којима добијају превише или премало сунца. Такође, неким биљкама не одговара да су на удару ветра.
Осим микроклиматских услова , свакако је битно дали је балкон затворен или је у питању лођа, од тога зависи хоће ли цвеће бити заштићено од ветра. У случају комбиновања више врста у једној саксији, водите рачуна о томе да повезујете биљке које имају исте потребе - не само у смислу сунца, него и воде. Ако сте почетник, боље је да испрва садите биљке одвојено, а тек касније почнете комбиновати.
ИСТОК
Идеално место за воденике (на слици), а са њима у комбинацији функије и далије . Припазите да није висока сорта функија у питању. Далије могу бити и на југоистоку.
СЕВЕР
Будући да нема довољно сунца, ако ништа друго не успева, покушајте с украсним травама (на слици). Изврстан су естетски спој са фуксијама, гомољастим бегонијама и украсном копривом које такође не требају пуно сунца.
ЈУГ И ЗАПАД
Већина летњег цвећа ( пеларгоније и винке ), сукуленти те федуми воле сунчану страну балкона као и медитеранско биље попут лаванде, рузмарина и жалфије. Љубитељицу сунца, аустралијску Иванчицу (на слици) посадите са сурфинијом.
Људи често греше када стављају босиљак на сунце. Север, тј. сена и полусенка, за њега су идеални, као и за нану .
Мента, оригано и жалфија су агресивни зачини и зато би их требало садити одвојено. Агресивне биљке су оне које брзо расту и шире се по посуди па угрожавају врсте поред себе.
Када пак говоримо о повртњаку, ту ваља пазити шта са чиме садити. Садњом више различитих биљака на неком простору омогућава се оптимално искоришћење површине врта. Препоручљиво је садити биљке које раније дају плодове са онима које спорије зрију - то ће подстаћи бржи раст касних биљака те њихове веће плодове.
Биљке које пак расту уз ивицу врта требају бити стратешки сађене како би штитиле врт од разних паразита. У тој улози врло корисни могу бити: пасуљ, нарцис и винова лоза. Столисник је биљка коју је врло корисно садити између путева. Такође, садите биљке које брзо зрију. На пример, кад садите парадајз, крај њега посадите и шаргарепе или радич како би сте их раније могли убирати.
Добро је знати и да махунарке не ваља садити уз паприку, било да је реч о слаткој зеленој паприци или љутим папричицама. Ово важи и за невен, који иначе одбија штеточине. Заправо, све биљке које одбијају штеточине такође одбијају и пасуљ. Јагоде и парадајз воле топло време и никако се не слажу са биљкама из хладније сезоне као што су броколи и карфиол.
Паприку пак није добро садити у близини тикви. Парадајз држите подаље од першуна, краставаца и шаргарепе. Садите ли грашак, пазите да му у близини нису бели лук, лук и паприка јер негативно делују на раст грашка. Садите ли кромпир у свом врту, запамтите да се добро слаже с пасуљем , али не воли близину парадајза, краставаца и сунцокрета.
Зачинске траве, на пример влашац, добро се слажу са шаргарепом, али ваља избегавати комбинације са пасуљем. Имате ли у врту или на балкону јагоде, припазите на њихово размножавање и немојте их садити у близини купуса. Наиме, купус и јагоде негативно делују једно на друго.
Купус и јагоде јавно се не воле стога их покушајте садити што даље једно од другога. Обе врсте воле сунчане положаје.
Патлиџан је поврће које се добро слаже са већином сустанара у врту, међутим добро је избегавати садњу у близини нане.
Кромпир и парадајз пар су који не успева на превеликој близини. Садите ли обе ове културе, обавезно их држите одвојене.
Грашак никад не садите уз тикве и краставце. Добро се слаже са шаргарепом и першуном.
Црни и бели лук лоше утичу на раст пасуља и других махунарки па при садњи водите рачуна да их држите одвојене.
Ива Ћурић
Текст преузет са http://domivrt.vecernji.hr/