Пол Алфри са пројекта “Балкан Екологија” поделио је са нама своје знање и искуство како он гаји и користи сопствени малч.

Узгајање сопственог малча за мене је дуго био циљ. У расаднику и башти, ми баштовани користимо малч у великој мери, тренутно ја немам проблем са набавком сламе за свој малч, али ако или када дође до ситуације да фармери почну да користе сопствену сламу за побољшање свог земљишта (што постаје све чешћа пракса), мораћу да производњу сопственог малча подигнем на виши ниво. Тренутно, имам довољно малча за одржавање вишегодишњих леја и за око 10% једногодишњих леја, али за 90% другог једногодишњег повртарског расада, ја користим купљену сламу.


Шта чини добар биљни малч?

Мој идеални малч расте брзо, толерантан је на сушу, минимално конкурентан према гајеним усевима, не садржи семе које се лако шири, лак је за руковање, сечење, на пример, није бодљикав, трновит, тврд или влакнаст и може да се разгради релативно брзо (тиме се повратно враћају хранива у земљиште). Ја сам генерално категоризовао главни извор малча који може да се произведе у нашој башти површине 1500m2.



Водене биљке

Гајим индикаторе влажних земљишта као што су врсте мачији реп (Typha spp.), оштрица (Carex spp.) и рогоз (Juncus spp.) на обали у малом рибњаку димензије (6x 3m) на пешчаним банковима димензије 1x 6m. Рибњак/бара је такође погодна за раст раставића- Ceratophyllum spp. Вишегодишња водена биљка са кореном уроњеним у воду, а надземним делом изнад површине воде. Ова биљка је одлична за малч, јер је богата азотом, брзо расте и лако се позиционира међу осталим биљкама. Биљке индикатори обезбеђују добар и слојевит малч, богат угљен диоксидом, што помаже у смањењу испарења са земљаних леја, а у пролеће их поново сечем уколико се појави потреба за презимљавање бескичмењака. Водене биљке су одличан извор малча, јер немају проблем са клијањем семена у односу на друге копнене усеве.




















Укорењене вишегодишње/двогодишње биљке

Дубоко укорењене биљке имају способност да произведу добру количину биомасе, затим генерално су отпорне на сушу и нису велики супарници гајеним усевима. Пронашао сам аутохтоне врсте корова као што је велики чичак- Arctium lappa, који су такође корисни, али у мањој мери. Мада су двогодишње, ако покосите ове биљке пре цветања, можете им продужити живот, а уједно пожњети добру количину биомасе. Повремено пустим ове биљке да цветају, тако да су тада атрактивније за пчела у односу на друге инсекте.

Гавез- Symphytum x uplandicum је класичан пример дубоко укорењених малч биљака. Имате биљке разбацане по башти и биљке посађене на одређеном парчету баште. Биљке захтевају наводњавање и развијају добро лишће само ако расту на плодном земљишту. Мокрење по биљкама је пожељно.

Јерусалимска артичока- Heliantus tuberosus- Чичока, претставља одличан извор биомасе. За добру бербу кртоле најбоље је сачекати до краја сезоне, пре него што се пожање/покоси малч. Ми никада не потрошимо целокупну количину произведене кртоле, али смо открили да је ова кртола добро прихваћена од стране наших свиња, а такође су одлицан извор свеже хране у зимској исхрани наших зечева.


Листови великог чичка- Arctium lappa


Азотофиксатори- дрвеће и жбуње

Ове биљке захтевају доста времена за свој развој, али дају одличан допринос/корист. Ја сам имао веома добре резултате са честаром Царичино Дрво – Paulownia tomentosa, која се у трећој години исече, а након тога поново се развија, односно регенерише три до четири пута годишње. Такође, очекујем добре резултате са Сивом Јовом- Alnus incana и Италијанском Јовом- Alnus cordata. Избегавам да користим трновито жбуње и дрвеће за сврху азотофикасације. Једногодишње орезивање жбунова као што су Јесења маслина- Elaeagnus umbellate и Жутиловка- Cytisus scoparius, такође, може обезбедити добар квалитет малча.


Травњаци и покровни усеви

Један од мојих основних извора малча је кошење траве. Он је одличан за саксијско цвеће или за примену малча на уским местима. Мешане травне врсте садрже разноврснију комбинацију минареланих хранива, јер травњаци садрже и легуминозе као што је бела детелина- Trifolium repens, која може обогатити малч азотом. Оставити покошену траву на травњаку је добра идеја за очување здравља травњака.




Јесење опало лишће и остаци биљних стабала

Годишње опадање лишћа са дрвећа и жбуња у нашој башти даје велики допринос нашем малчу. Лишће може бити очишћено са стаза, травњака и цветних банкова (јер може угрозити раст на тим површинама) и може бити концентрисано на местима на којима ће од њега бити бенефита, као што је у дну стабла/жбуна цне рибизле или купине.

Вишегодишње лековите биљке као што је матичњак – Mellisa officinalis и мента/нана- Mentha sp. даје једном годишње осушене стабљике. Увек је добра идеја ако се остааве шупље стабљике неких вишегодишнњих лековитих биљака, током зиме на тлу, јер могу послужити за полагање јаја бескичмењака и за хибернацију. Ако биљке немају шупље стабло, оне се могу скратити/орезати и искористити за малч. Морач- Foenicum vulgare, може обезбедити велику количину биомасе, мада стабљике нису корисне за сваки организам током зиме. У повртарској башти, сви остаци од усева након жетве, враћају се на површину земље због рециклаже.



Foeniculum vulgare и друге вишегодишње биљке




















Орезивање стабала

Орезивање дрвећа, дрвенастог жбуња и винове лозе, на мале комаде (5-10cm), може дати добар малч у зрелој пошумљеној башти, са добро развијеним гљивичним земљиштем специјализованим за разлагање лигнификованог/одрвенелог биљног материјала.


Живи малч

У деловима баште где се налазе зрела стабле (стара 5 година и више), сам изоставио малч, већ биљке које покривају земљиште сматрам живим малчом. Открио сам да неке вишегодишње биљке формирају добар густ покривач у сенци, као што су пузава ива - Ajuga reptans, мртва коприва- Laminum maculatum, жедњак- Sedem spurium, зимзелен- Vinca minor и бетоника- Stachys officinalis.



Lamium maculatum добро се шири под Morus alba-Дуд


Повећање производње малча

Да би могао да узгајам потребну количину малча која би била довољна да обезбеди баријеру која би задражавала воду спречавала раст корова за моје једногодишње леје и леје за расад, свакако би ми требало више простора. Велико мочварно подручје би било иделано, са воденим врстама које расту брзо и чији делови који носе семе не би стварали проблем при употреби у земљаним лејама. Уколико немате поуздано водено станиште, друга опција за производњу малча без иригације и ђубрења је вероватно трава.



Велико хвала Ивани Трифковић за превод са оригинала
https://www.permaculture.co.uk/articles/how-grow-your-own-mulch



Текст преузет са http://permakulturasrbija.org/