Основни критеријуми сертификације системом EUREPGAP за поврће потиче од следљивости процеса производње "од њиве до трпезе", уз документацију квалитета земљишта , воде, сетвеног материјала, ђубрива, заштитних средстава, као и примењених поступака у производњи, транспорту, чувању и продаји. Ова историја производа основа је за оцену безбедности и квалитета производа, односно део инспекцијског и сертификационог поступка. Значајан део оцене чине хигијенске и санитарне мере, затим оцена ризика за екосистем и околину, као и процена ризика по здравље, безбедност и добробит људи.
Поврће има значајну и специфичну улогу у исхрани због :
- великог броја врста, различитог биохемијског и нутритивног значаја, које се производи у току целе године на њиви, башти и заштићеном простору;
- у исхрани је неопходно учешће поврћа са око 15-25%, с тим је значајније што се велики број врста користи у исхрани у свежем стању;
- зато је неопходно да се производњом и прометом свежег поврћа осигура добар органолептички, нутритивнни и здравствени квалитет.
У савременој повртарској производњи, осим тежње за остварењем високих приноса, неопходно је тежити ка остварењу високог нутритивног и здравственог квалитета. Савремена производња поврћа по систему добре пољопривредне праксе подразумева правилан избор неконтаминираног земљишта, примену правилног плодореда, контролисану употребу пестицида и минералних ђубрива, контролу аерозагађења, употребу квалитетне воде за наводњавање као и контролу свих могућности за контаминацију од њиве до потрошача.
У оваквој производњи поврћа неопходно је успостављање система квалитета при чему је неопходно утврдити циљеве квалитета у пољопривредним предузећима и газдинствима са јасно дефинисаним задацима и одговорношћу за сваки одлучујући, критични моменат. У систему квалитета свих производа, било да је то крајњи производ за тржиште, сировина за прерађивачке капацитете или полазна сировина или компонента за другу производњу (семе, садни материјал, сточна храна, компост, стајњак).
Успостављен систем квалитета подлеже сталној интерној и спољној провери која омогућује да се систем превентиве остварује у производњи планираног квалитета поврћа. При томе се полази од чињенице да је превентива најзначајнији чинилац будућег развоја квалитета, посебно хране а да интегрална кола контрола има одлучујући значај за целокупни систем квалитета предузећа или газдинства. Истовремено, квалитет је резултат знања његовог сталног иновирања и тесне повезаности производње и науке. Захтев за квалитетом (морфолошки, органолептички, нутритивни, биохемијски и здравствени) поставља потрошач, односно тржиште, где значајну улогу има традиција и циљ потрошње.
Славица Коџопељић дипл.инг ратарства