Слама је идеална "посуда" за узгој поврћа. Празне је цевчице Мајка Природа учинила идеалним за упијање и задржавање влаге. Распадањем унутрашности бале настаје идеална подлога за раст поврћа.

Врт од бала сламе можете поставити на травњак, прилаз или на било које место које је осунчано 6 до 8 сати на дан. Ова је метода посебно добра за вртларе у севернијим климама, где су раздобља погодна за раст биљака краћа, јер се бале загреју много брже него земља и тиме код биљака потстичу ранији развој корена.


1. Набавка

Куповина сламе или сена из прве кошње, док још нема много семена. Сено има предност јер већ садржи нешто мало азота, у супротном слама то нема, па је потребно једном недељно пођубрити ...





2. Постављање бала

Поставите бале тамо где ће стајати током целе сезоне, јер је касније, када је натопљена водом веома тешка, па се не може премештати. Пре постављања бала, на тло положите агротекстил како би сте спречили продирање корова. Послажите бале у редове, тако да отвори цевчица гледају према горе. Жица којом су бале повезане треба бити са стане, а не преко сетвене површине. Жица ће одржати облик бале кад она почне смекшавати и трулити.






3. Припрема бала

Бале морамо пре садње "скувати", да почну процес распадања. Овај процес започиње тако што бале заливамо. Постоје два начина:

- Спори (траје један месец или више), где се бала свакодневно залива док не почне загревање у средини бале, а затим сачекамо да се охлади.

- Брзи (траје десетак дана). Заливајте их и посипајте ђубривом како би у унутрашњости бале започео процес распадања. Први, трећи и шести дан поспите 3 шољице органског ђубрива по свакој бали и залијте како би ђубриво продрло у унутрашњост бале. Други и четврти дан само их заливајте. Од седмог до деветог дана бале третирајте са 1,5 шољицом ђубива и водом. Десети дан посипајте их са 3 шољице фосфора и калијума (рибље или коштано брашно помешано у једнакој размери са пепелом је одличан избор).



Ако руку гурнете у унутрашњост бала, осетићете да су мокре и топле. Приметићете црне мрвице налик на земљу. Оне су знак да је започео процес распадања. Ако нарасту гљиве, одлично! Оне неће наштетити биљкама, а показују вам да се слама распада како треба.


Једна од најбољих ствари код оваквог вртларења је обједињавање свих предности узгоја у посудама и вертикалних вртова. Препоручује се постављање двометарских шипки на крајевима сваког реда и провлачење жице кроз њих у размацима од 25 cm, почевши од врха бала. Како семе клија, доња жица може послужити за провлачење најлона којим ћете створити мали пластеник и заштитити биљке oд свежих пролећних ноћи. Како биљке расту, жица служи као потпора за краставце, тикве и остале пењачице.



4. Садња

Најбољи знак да су бале спремне за садњу је када никне жито и/или гљиве. Житарице касније уклоните ручно , а печурке пустите да се саме сасуше од сунца. Када садиму у балу, направиму рупу, није то тако лако, јер је веома компактна, ставимо шаку компоста или земље и посадимо расад .Након садње добро залити. То је сва уметност.

На бали такође можете директно сејати тако што се на врху бале разастре танак слој субстрата (три до пет центиметара) и семе нормално посеје. Кад семенке проклијају, корење ће урасти у саму балу.

Можете посадити и једногодишње цвеће или зачинско биље с бочне стране бала. Та би површина иначе остала неискориштена, а овако ће вам врт изгледати много лепше.



5. Заливање

На почетку целу балу заливамо сваки дан (15 секунди пун млаз ) да бала почне да "стари", мало потамни и почне разлагање масе. То се догађа већ након две до три недеље. Онда већ садржи пуно воде па свакодневно заливање више није неопходно. Затим заливамо само засађене биљке.

Ако заливамо премало, бала ће се пресушити, ако заливамо превише, вода ће испрати храњиве материје, а биљке ће пожутети. У сваком случају морамо пратити понашање биљака.





6. Ђубрење

Након садње биљака, заливамо са течним ђубривом који садржи више азота (ако нам биљке жуте) и више него једном недељно. Препоручује се да горњи део бала заливамо још с неким органским ђубривом које има дужи рок активности.


Бала се може користити две године, прве ће бити јака у другој години ће се толико изкомпостирати, да је врло погодна за садњу кромпира, Кад се бала наком две године толико изкомпостира, да нема више облик, згрните сву сламу на компостну хрпу и оставите да се преко зиме претвори у компост. Тако ћете на пролеће имати прегршт доброг компоста за саксијско цвеће.


То је то. Сада само испробајте овакав начин садње и анализирајте успехе и неуспехе.