Конвенционалне технологије узгоја, развијене у доба зелене револуције, подразумевају примену интензивне обраде земљишта и генетике што резултира постизањем високих приноса. Међутим, негативни ефекти на глобалне климатске промене, те ограничени земљишни ресурси посебно у земљама са многољудном популацијом (Индија и Кина) наметнули су развој нових идеја о алтернативним методама узгоја кромпира без обраде земљишта, или чак узгој на неплодним земљиштима.


Узгој кромпира без обраде земљишта познат је још под називом површинска садња кромпира, француски начин садње, узгој кромпира под малчем, узгој кромпира без ископавања, садња на голо тло, итд.

За разлику од конвенционалних захвата обраде земљишта попут орања, припреме за садњу, садње, одгајању и огртање, ове неконвенционалне методе подразумевају потупно изостављање наведених захвата на тлу. Изостављањем класичних мера обраде земљишта постиже се значајна уштеда енергије и доприноси очувању животне средине услед смањене емисије CО2 у атмосферу.

Код нас, прва искуства са применом методе узгоја кромпира садњом на голо тло под малчем трулог сена наводи Кришковић, 1989. У својој експерименталној производњи примењена је метода узгоја кромпира под малчем директном садњом кртола кромпира на голо тло без укопавања. Након садње кртоле су прекривенe са 10 cm дебелим слојем полутрулог сена и накнадно је додат слој од 15 cm сена. Поред тога спроведена су и ђубрења где је на први слој полутрулог сена примењено 10 t/hа стајњака заједно са 1000 kg/hа NPK 7-14-21, на што је додато још око 15 cm полутрулог сена. Аутор наводи да је просечни принос без ђубрења износио 26 t/hа, а сa применом ђубрива је добијен принос од 33 t/hа. Наведени приноси кртола кромпира знатно су већи од просечних приноса. Према наведеном искуству могуће недоумице око примене ове методе у узгоју кромпира су делом готово отклоњене. У другим, углавном пробним примерима узгоја кромпира под малчем постоје одређене варијације поступака у погледу начина садње, те времена и начина примене малча и врста малча. Тако се наводи да је на тлу чија је површина збијена или зарасла коровом потребно провести плитку обраду тла (нпр. фрезање) како би се уништили корови и разрахлио површински слој тла, а по потреби могу се спровести мере ђубрења и наводњавања. Искуства и примери у свету у узгоју кромпира алтернативним методама садње кромпира на тло без обраде примарно се односе на узгој на мањим површинама (баштенски узгој) за властите потребе, у пермакултури, као и еколошком узгоју.

Данас је познато више од 4000 сорти кромпира, а по површинама у узгоју кромпир је четврта култура одмах иза пиринча, пшенице и кукуруза.



Основни захтеви кромпира према тлу, климатским условима и технолошким роковима у неконвенционалном узгоју остају непромењени у односу на конвенционални узгој, те само под таквим условима можемо очекивати задовољавајуће резултате у приносу. Основна разлика је да се изостављају мере основне обраде земљишта орањем, припрема тла за садњу те мере култивације (огртање) и заштите усева од корова. Наведени захвати компензују се слојевитим полагањем материјала за малчирање. Малч у довољно дебелом слоју, слојевито нанешен, обезбеђује добре услове за нормалан раст и развој биљака кромпира у условима без тла уз задржавање добрих услова влаге, пожељних нижих температура у зони развоја кртола, без земљишних штеточина и стреса суше што омогућава стварање правилних, чистих кртола које се могу једноставно убрати без ископавања и оштећења. Малч такође штити гомоље од светла, те се спречава појава зелених кртола. Истовремено, вишеслојним прекривањем малчем спречава се раст корова. Разматрајући досадашња искуства из експерименталне производње кромпира у пермакултури, те уочених дилема и расправа на тему узгоја кромпира алтернативним методама одважио сам се дати сопствену модификацију методе узгоја кромпира под малчем без ископавања. У наставку текста наводе се кључни поступци и редослед радњи којима би се требало постићи знатно бољи успех у постизању приноса, па можда и економска оправданост.


Вероватно је и логично питање да ли овакав начин узгоја има економску исплативост обзиром на промене у технологији узгоја. Поред тога остаје недоречено питање адекватног ђубрења и учинка на принос као и могућност машинске бербе комбајном при узгоју на великим површинама. Примена ове методе смањује трошкове улагања у захвате обраде земљишта и заштите усева од корова, али повећава трошкове људског рада као и знатних количина материјала за малчирање. Исплативост овакве производње је у главној мери дефинисана количином приноса и остваривом ценом произведеног кромпира у односу на трошкове улагања.


Код нас се узгајало или се узгаја чак око 150 сорти, премда се наводи да је данас познато око 4000 сорти кромпира. Произвођачи кромпир најчешће разликују по боји покожице (црвени и бели) или према боји меса кртола (ваилија, крем, жути или бели). За неконвенционалну производњу кромпира начелно је могуће користити сваку сорту кромпира. Међутим, сваки произвођач бира сорту према сопственом поимању квалитета или захтевима које сорта треба испунити нпр. принос, крупноћа, облик и боја покожице и меса кртола, отпрност на болести и сушу као и могући захтеви према начину справљања јела (пире, помфрит, пржење, печење итд.). Поред свега посебну пажњу при одабиру сорте треба посветити својству природне дормантности тј. способност чувања у складишту што је одлика сорте као и узгојних мера. Тако се нпр. средње касни и касни пунозреле кртоле лакше и дуже држе у добрим условима складиштења него врло рани или рани. Врло ране сорте се стога препоручује у узгоју за млади кромпир или континуирану потрошњу с краћим периодом чувања у складишту. У садњи као и код конвенционалног узгоја увек треба користити сертификовано семе.


Одабрану сорту кромпира обавезно треба наклијати. Наклијавањем се убрзава ницање, добија се једноличан раст сваке биљке, постиже се 2-3 недеље раније доспеће за бербу те је могуће издвојити нездраве и јалове (неклијаво) семенске кртоле кромпира. Поред тога наклијавања се може утврдити и физиолошка старост семенских кртола. Наклијавање се проводи при температури 10-15 оЦ у прозрачној, светлој просторији без пуно влаге. Наклијавање раних сорти треба започети најмање 3-4 недеље односно касних сорти најмање 5-6 недеља пре садње у поље како би се развиле снажне клице величине 0,5-1,5 цм. Неколико дана пре садње потребно је наклијале гомоље изложити директном дневном светлу како би изникле клице престале с издуживањем те ојачале и биле погодне и за машинску садњу на већим површинама.

Ефекат тзв. "Каљења" клице може се постићи и држањем наклијалих кртола неколико дана при температури 8-10 °C. Ове мере су нарочито важне за чување наклијалих кртола када су неповољни временски услови за садњу у пољу (кишни и хладан период) те је потребно одложити време садње.

За наклијавање и садњу препоручује се користити кртоле просечне масе 50- 60 g. Уколико су крупнијe кртоле може се спровести сечење кртола. Сечење крупних кртола проводи се тако да се добије подједнак број окаца, а најмање једно живо окце из којег ће се наклијавањeм развити здрава и чврста клица. Приликом сечења крупних семенских кртола потребно је разрезане делове неколико дана изложити светлу и собној температури 15-20 °C ради бржег зацељивања рана. Нож за сечење након сваког сечења кртола треба дезинфиковати средставом за дезинфекцију нпр. 30% формалин ради спречавања преноса болести.



Уместо конвенционалне обраде тла орањем и припреме за садњу површина тла се прекрије са слојем од 5-8 cm малча (слама и / или сено) за шта је потребно око 10 t/hа сламе или сена. Односно 100 kg/ 100m2. За малч се може користити сува, свежа и несецкана слама и сено, а пожељније је да се користи влажна, стара и сецкана слама и сено. Влажни стари и делимично трули малч материјал је погоднији од свежег и сувог материјала, јер представља добру подлогу за укорењивање биљака кромпира, боље упија и чува влагу, брже је подложан поступној минерализацији и отпуштању хранљива током вегетације усева, те спречава раст корова. Поред тога, влажни малч није подложан одношењу ветром и мање је погодан за настањивање мишева, волухарица и сл. Расипање сламе или сена спроводи се ручно на мањим површинама или на већим површинама машински расипачем за стајњак. Ако се наноси слој сувог малча тада је потребно исти навлажити с око 20 m3/hа осоке или воде како би се спречило одношење малча ветром. Ако је површина тла збијена или обрасла коровским врстама посебно вишегодишњим потребно је фрезањем обрадити површински слој тла уз претходно додавање 20 t/hа зрелог стајског ђубрива. На тако припремљену површину потребно је додати и одговарајућу количину NPK ђубрива пре прекривања тла тањим слојем 5-8 cm малча у којег се спроводи садња наклијалих кртола. Делимично обрађено тло омогућава додавање адекватне количине ђубрива које корен проналази прорастањима танког слоја малча и укорењивањем у тлу, а развој кртола несметано ће се одвијати на површини малча без контакта са тлом. У ђубрењу се могу користити, зависно о начину узгоја, органска ђубрива попут зрелог стајског ђубрива или зрелог компоста, те минерална ђубрива. Количину ђубрива за примену треба одредити на основу анализом утврђене резерве хранљиве у тлу.


Садњу је могуће спровести ручно на мањим површинама (вртови) или машински на стандардни размак 0,75 x 0,33 m на већим површинама. При таквој густини склопа од око 40.000 биљака у просеку се утроши око 2100 kg/hа семена. Садња се проводи 1-2 недеље пре него постоји опасност од касних пролећних мразева, а потребно је да су температуре ваздуха и тла 8-10 °C. Након садње спроводи се прекривање кртола влажном сецканом сламом на дебљину од нових 10-15cm. Сува слама или сено требају се заливати с oсoком или водом у количини 20-30 m3/hа. Влажењем малча стварају се повољни услови за минерализацију сламе односно сена што ће ослободити део хранива минерализацијом, а спречава се и одношење малча ветром. Као малч се може применити и свеже кошена трава или зрело стајско ђубриво у количини од 10 t/hа како би додатно спречили одношење малча ветром, а притом и осигурали додатни извори хранљива потребних за раст и развој биљака кромпира. Истовремено је могуће и применити потребну допунску количину азотних ђубрива од око 150 kg/hа KAN-а.



Након ницања, када биљке достигну висину од 15-20 cm потребно је нанети нови слој малча од сецканог сена и сламе тако да се коначнo добије покров малча дебљине од 20-30cm који ће добро држати влагу, одржавати повољну температуру и обезбедити простор за несметан развој правилних кртола у условима попут оних који се постижу огртање у конвенционалном начину узгоја. Поред тога, улога новог слоја малча је да спречи продор светла до ново развијених кртола те тако онемогући њихово озелењавање. Након малчирања потребно је прекривене биљке ослободити од малча како би несметано могле даље расти и формирати снажне стабљике и листове које ће убрзо затворити редове и цвасти. У том периоду долази до иницијалног формирања кртола на подземној стабљици унутар малча. У наредном периоду раста усева, тзв. интензивна фаза раста кртола, изузетно је критичан за остварење приноса и квалитета кртола кромпира. Време појаве овог периода увелико ће варирати зависно о климатским факторима, надморској висини, температури, расположивој води, одабраној сорти и географском положају. Наиме, у том периоду у идеалним условима снабдевености усева водом, хранивима и оптималном температуром тла од 16 °C и ваздуха 25 °C може се дневно повећати принос кртола 750-1250 kg/hа. Свако смањење лисног апарата и скраћење дужине интензивне производње асимилата те скраћење времена транспорта асимилата у кртоле резултира падом приноса и квалитета кртола. Стога суша, високе температуре, недостатак и вишак хранива, оштећење лисног апарата од болести и штеточина резултира падом приноса и квалитета гомоља те даје принос са већим уделом ситних кртола. Раст кртола од заметања до пуне развијености може трајати различито зависно о сорти тј. доспећу сорте, времену садње, физиолошкој старости кртола као и климатским приликама (влага и температура) те расположивости хранива. Ране сорте имају краће, а касне сорте дуже време раста (наливања) кртола. Пуну зрелост кртоле постижу 1-2 недеље након потпуног сушења циме када се завршава раст кртола, шећери се претварају у резервну материју скроб, а покожица стврдњава и задебља. Након тога може се спровести берба здравих, правилних кртола без ископавања.



Обзиром да слојеви малча дебљине 25- 30 cm представљају механичку баријеру за прорастање већине коровских врста вероватно се неће требати предузимати мере заштите од корова већ је нужно пратити појаву болести и штеточина. У сврху заштите усева од штеточина потребно је брижљиво пазити на појаву одраслих јединки, јаја и ларви кромпирове златице (Leptinotarsa decimlineata). На малим површинама и у еко-узгоју треба одрасле јединке кромпирове златице ручно скупљати и физички уништити. Исто тако треба уништити и уочена јајашца која одрасла јединка одлаже на наличју листа. Међутим, након појаве ларви наранџасто црвене боје нужно је применити дозвољена заштитна средстава на истоветан начин као и у условима конвенционалног узгоја кромпира односно применом средстава која су дозвољена у еколошком узгоју. Посебну пажњу треба обратити на појаву гљивичних болести попут пламењаче или палежи (Phitophora infestans) те концентричне (црне) пегавости (Alternaria solani). Ове гљивичне болести најчешће се појављују у време завршетка интензивног раста заметнутих кртола тј. након цветања, па све до бербе. Сваки губитак лисне површине и оштећење стабљике услед заразе овим гљивичним болестима зависности од интензитета и дужини трајања, директно се одражава на смањње приноса и до 50%. Заштита усева од болести подразумева примену превентивних мера, а по појави заразе нужно је предузети и куративне мере заштите применом конвенционалних средстава дозвољених у интегрисаном узгоју или алтернативних мера које се користи у еколошком узгоју (нпр. препарати на бази бакра и др.).




Милан Пољак проф. др.сц.