Ђубрење представља најпроблематичнији део органске производње јер ових ђубрива нема довољно на тржишту а знамо да за стабилне приносе управо ова мера има највише утицаја. Ђубрење се мора вршити у складу са плодношћу земљишта.

Основу ђубрења у органској производњи представљају органска ђубрива. Од органских ђубрива могу се користити стајњак, осока, компост, тресет, глистењак, зеленишно ђубриво. Пожељно је да та ђубрива потичу са сопственог газдинства или са газдинства за која смо сигурни да се могу употребити за овакав вид производње. У последње време на нашем тржишту могу се наћи течна органска ђубрива на бази хуминских и фулво киселина, обогаћена макро и микроелементима.

Највећу пажњу у органској производњи треба посветити азоту, као носиоцу приноса. Највећи део азота обезбеђује се уношењем стајњака или зеленишним ђубрењем. Препорука је користити легуминозе које ће се заоравати када маса биљке постигне највећи проценат своје масе. Ту зелену масу је могуће пре заоравања и оборити уз помоћ прикључних машина и то на термички начин. Такође можемо користити и осоку која садржи у просеку 0,1-0,4% N, 0,01% P2О5 и 0,3-1,0% К2О. Обзиром да се фосфор у осоки налази у траговима за осоку се каже да је NK ђубриво. Азот се у осоки налази 70% у облику амонијака, а 30 % у облику органских киселина.




У органској производњи дозвољена је примена ђубрива минералног порекла у којима хранива нису директно приступачна већ морају претрпети неке трансформације како би могле бити усвојене од стране биљака. За калцификацију се може користити кречњак, лапор, доломит, сатурациони муљ.

Фосфор се може биљкама обезбедити уношењем фосфоритног брашна, Томасовог фосфата, коштаног брашна. Калијум се може унети употребом калијумових соли- КCl( 40 % и 60 %) или калијум- сулфата.


Дејан Тонић