ПОВРТЊАК:

У првој декади априла би требало завршити сетву лука, грашка, шаргарепе, салата и празилука, уколико то већ није урађено током марта. И даље се расађују купус, карфиол, келераба и блитва. Уколико је потребно може се окопати црни и бели лук.

У другој декади сади се кромпир, шпаргла, кукуруз шећерац, пасуљ, цвекла и целер, а ово је право време за директну сетву парадајза и паприке. Овај начин сетве има одређене предности, а то су смањење улагања у производњу и развијање биљака са јаким кореновим системом што касније олакшава и смањује потребу за наводњавањем. Директном сетвом се најчешћа производи парадајз и паприка за индрустријску прераду или прераду у домаћинству. Сорте парадајза погодне за директну сетву на великим површинама су ниске, док се за баштенску производњу чешће користе високе сорте.

У другој декади априла се могу већ брати ротквице, млади лук, салате и спанаћ.


СЕТВА:

У априлу је и време за сетву: сунцоркета, луцерке, црвене детелине, кукуруза итд. Рокови сетве су различити за равничарске и брдско-планинске крајева, ипак друга половина априла је право време за сетву ових биљака. Пре сетве потребно је поклонити пажњу правилној обради земљишта и ђубрењу, а касније (обично непосредно након сетве, пре ницања) и заштити од корова одговарајућим хербицидима – најбоље према савету стручњака.

Пред крај месеца на отворено се могу посејати лубенице, диње, краставци и боранија. Требало би водити рачуна о појави касних мразева и уколико је потребно изникло поврће штитити од хладноће покривањем новинском хартијом, фолијом, сламом или лишћем. Они који не желе да ризикују могу сачекати мај који је идалан за садњу овога поврћа.



ВОЋЊАК:

Након завршетка свих пролећних радова, обавља се површинска обрада земљишта у воћњацима, а ако је потребно и ђубрење. Обавлају се пролећна прскања и спроводи заштита воћака у цвету од позних мразева. Орезују се купине и малине. Обавља се и прекалемљавање воћних стабала и дивљака, као и ђубрење азотним ђубривима. У брдско-планинским крајевима може се још радити зимска резидба и садња воћака, а према потреби и заштита цвета од касних пролећних мразева.

Подижу се нови виногради. Коље се поставља у младим виноградима. Врши се ђубрење азотним ђубривима. Резидба на зрело завршава. Чокоте терба везати, а исто тако кракове и лукове за наслон. Наставља се дубока обрада у реду и између редова. Прва плитка обрада између редака и прво прашење у реду је, такође, у овом месецу.



ЦВЕЋЕ И ТРАВЊАЦИ:

Сада је идеално време да започнете веће радове у башти и обавите припреме за нову цветну сезону.

Припрема:
Прво што треба урадити је да уклоните зимску заштиту са биљака. Али, будите на опрезу и пратите ноћне температуре. Уколико сте у јесен правилно прекопали земљу, сад ће вам бити много лакше јер је она током зиме довољно измрзла и постала растреситија.
Уколико то нисте урадили у претходном месецу, цветне гредице и остале површине очистите од отпалог лишћа и гранчица. Уклоните прецветале цветове лала, нарциса и осталог луковичастог цвећа. Листове не уклањајте него сачекајте да се природно осуше, да би луковице сакупиле довољно енергије и цветале следеће пролећне сезоне.

У пролеће, када се јутарња температура не спушта испод 10 степени, почните с храњењем вишегодишњег цвећа у башти. Руком одстраните суво лишће и гранчице и редовно прегледајте цвеће јер је у овом периоду осетљиво на болести. Пажљивим загледањем на време ћете уочити да се биљка разболела и можете благовремено да реагујете. Оштрим вртларским маказама одрежите гранчице које изгледају болесно и закржљало, као и оне које се међусобно укрштају.

Орежите жбуње и живу ограду. У зависности од времена, орезивање се обавља средином или крајем месеца. Жбунасте биљке које су сада у цвету (форзиција, јапанска дуња...) орежите после прецветавања. Уколико је жива ограда огољена и све ређа, драстично је орежите да бисте јој вратилистари изглед. Врх живе ограде скратите за 30 cm од жељене висине, као и једну бочну страну. Када се једна орезана страна обнови, онда орежите другу. После орезивања живу ограду прихраните, залијте и малчирајте.


САДЊА:

Април је оптимално време за садњу зимзелених и жбунастих биљака, као и летњих луковица. Припремите земљу за садњу и направите гредице за ново летње цвеће. А у расадницима или гарден-центрима можете купити саднице перена, љубичица, дан и ноћ и расаде једногодишњих цветница. Такође, април је месец када можете почети сетву на отвореном простору. У добро уситњеној земљи направите мали јарак и у њих положите семе цвећа, прекријте танким слојем земље и пажљиво залијте.

Крајем априла купите расад једногодишњих врста и пеларгонија који ћете засадити у жардињере и висеће корпе. Сан сваког баштована је да у врту има рододендрон или азалеје. Ове биљке тешко успевају и траже доста неге. Уколико сте их купили посадите их до краја априла, да би имале времена да се укорене до лета. Засадите их на сеновито место. На дно садне јаме обавезно додајте посебну земљу за рододендроне (киселе реакције). Уколико је време топлије, редовно их заливајте и орошавајте водом без кречњака, рано ујутру. Рододендроне и азалеје прихраните осмокотним ђубривом за рододендроне.
Крај априла је право време за садњу летњих луковица.



ЛУКOВИЦЕ:

Луковице су група најатрактивнијих биљака у свакој башти, а сад је право време да посадите летње луковице, попут прелепих гладиола. Да бисте могли да уживате у цветовима гладиола од јуна до септембра, засадите их крајем априла. Гладиоле треба садити на месту које је сунчано и заштићено од ветра. Када је реч о сађењу луковица, опште је правило да се оне саде на два до три пута већој дубини од висине саме луковице. Ове биљке можете садити на најразличитијим местима, а најбољи ефекат постићи ћете ако их посадите у групе. Размак на ком треба садити луковице зависи од њихове величине, па тако мање поставите до пет центиметара размака, а веће од 15 до 25 центиметара. Свеже посађене луковице захтевају сталну влагу због прилагођавања корења новој средини. Када је реч о ђубрењу и прихрањивању луковица, оно зависи од места на ком сте их посадили и квалитета земљишта.


ЂУБРЕЊЕ:

Да се биљке не би сушиле или заостајале у расту, неопходна им је храна. Ипак, не треба дохрањивати све биљке него само оне којима је то потребно. Свеже пресађене или купљене биљке не дохрањујте док се не укорене и не привикну на ново место. Овај посао треба радити рано ујутро када је дан облачан и влажан. Ђубриво обавезно додајте у влажну земљу јер ђубрење суве земље може да оштети осетљиве биљке. Не заборавите да прихраните јагодичасто воће, четинаре, дрвеће, жбунове и пењачице. Можете користити компост, гуано или нешто треће, али за које год да се определите свакако га укопајте око биљке и залијте.


ПРЕСАЂИВАЊЕ:

Топао дан без јаког сунца и ветра идеалан је за пресађивање, било да мењате земљу у саксијама или да биљке садите у гредице у башти. Неколико дана пре пресађивања прекините са заливањем биљака, држите их напољу по неколико сати дневно, а постепено их излажите и јачем сунцу и ветру. Последњих пар дана оставите их напољу и преко ноћи. Ако нисте сигурни да ли је биљци потребна већа саксија, обратите пажњу на знаке које вам даје. Кад корен изађе кроз отвор на дну посуде и кад се земља брзо исушује, време је да биљци обезбедите мало већу саксију. Када је пресадите, обавезно добро притисните земљу да изађе ваздух око корена. Тек купљене саднице засадите одмах по куповини. Уколико нисте у могућности одмах да их засадите, непосредно пред садњу биљке потопите у воду.

Украсне траве, које су већ годинама у башти, можете размножити дељењем корена. Тако подељене траве можете посадити на нова места. И перене можете размножити дељењем. Магнолије и рододендрон размножите помоћу положеница. Изаберите грану која се може савити до тла, а да не пукне. На местима где ћете је положити разгрните земљу, узмите два комада дебље жице у облику потковице и причврстите грану за тле. За две године на том месту развиће се нова, снажна биљка.


ТРАВЊАК:

Уколико нисте попунили празна места на травњаку настала током зиме, сада је време да их подсејете или попуните бусењем које добро утабајте и залијте. Већ оформљен травњак пођубрите минералним ђубривом за траву са већим садржајем азота. Ђубриво поспите пред кишу, а уколико је земља умерено влажна искористите тренутак да обавите прозрачивање, односно вертикулацију. Вертикулацијом травњака побољшава се пропусност тла за воду и хранљиве материје. Прозрачивање се изводи помоћу специјалних грабуља или машином за вертикулацију. Друга половина априла је повољна за сетву траве, под условом да земљиште није исувише хладно и влашно. За сетву одабрати дан без ветра. А старе травњаке би требало по први пут покосити, залити уколико је потребно и нађубрити. Уклоните сав отпад са травњака (камење, остатке дрвета) како не би сметало касније код кошења и оштетило косачице. Припремите косачице, тримере и осталу опрему за одржавање травњака за нову сезону.



ОСТАЛО

Пчеле:

Пчелиња друштва уносе се у засаде брескве, вишње, трешње, домаће шљиве, крушке, јабуке, јагоде, малине и купине у цвату ради бољег опрашивања.


Птице:

Поставите кућице за птице на дрвеће, како би привукли птице које ће уништавати штетне инсекте.

Пилићи:

У овом месецу почињу да се расквоцавају квочке па је потребно обезбедити им одговарајући простор и насадити их, уколико у домаћинству нису већ предходно купљени једнодневни пилићи из инкубатора. Пилићима из инкубатора и даље је током месеца неопходно грејање, док ће се о пилићима које су извеле, бригу водити саме квочке.

Језерца, баште и фонтане:

Уколико имате језерце у башти, проверите у каквом је стању. Поставите пумпе, филтере и све остало што имате за језеро. Уколико немате водене површине у башти, април ће бити право време да започнете са израдом. Израда самога језерцета није скупа, а у језеро се могу додати одређене врсте рибица као и водено украсно биље. Поред већих водених површина врт је могуће украсити баштенским фонтанама или мањим воденим површинама у контејнерима, старој буради, кадама и слчно.



Текст преузет са http://zivotnaselu.blogspot.com/