Ова тиква се код нас зове "Тиква шећерка". У нашој земљи јој се не придаје толики значај, мада би требало да заузме значајније место. Потиче из Централне Америке и одатле је проширена даље по свету, зато боље успева у топлијим крајевима.

У условима умерено континеталне климе по биљци може да узри 3-4 плода, а зелени плодови ако им очврсне кора и уберу се са дршком, могу дуго да се користе током зиме. Иначе плодови се беру кад добију црвену боју и дршка се осуши. На сувом и промајном месту плодови се могу чувати целе зиме, најбоље на температури од 5-1°C.

Мускантна тиква се разликује од обичне тикве или бундеве ,по томе што има врло малу семену шупљину која је смештена на врху плода. Плодови су најчешће крушколиког облика подсећају на виолину мада има овалних и прелазних форми између ова два облика, тежине 3-8 kg. Зрели плодови имају наранџасто-црвену кору а месо je наранџасто. Хранљивији су и укуснији зрелији и крупнији плодови.

Веома је отпорна на болести посебно на пепелницу, тако да нема потребе за заштитом. Добро успева у равничарским крајевима наше земље. Сетва се обавља крајем априла или почетком маја, најбоље на њиви која је целог дана изложена сунцу. Ницање траје двадесетак дана. Повољно реагује на расад из џифи саксија, тако брже сазревају. Најбоље успева на плодним баштенским земљиштима, богатим органским материјама. Пожељно их је гајити поред неких ограда где се могу пењати.



Вреже су дугачке разгранате до 5 m дужине. На сваких 10-15 cm има коленце из којег избија крупан лист на дугачкој дршци. Цветови се јављају тек после 10-15 листа, од корена најпре мушки. Женски цветови се јављају релативно касно на главној врежи тек после 20-ог листа. Остају отворени дан-два зависно од временских услова и могућности оплодње коју обављају инсекти најчешће пчеле. Кад почне цветање траје до касних јесењих мразева.




Светлана Златарић дипл.инг