У интензивној повртарској производњи употребљавају се велике количине минералног ђубрива, што уз сужени плодоред и тла киселе реакције резултира смањењем количине хумуса у тлу. Органска материја подразумева сав материјал биљног и животињског порекла настао у тлу или је унесен у тло, стално подложан променама те се мора надокнађивати континуирано како би се одржала плодност тла.

Поврће захтева велику количину органске материје у тлу (минимално 3%), што се постиже применом органских ђубрива која нису богата храњивима, али повољно делују на количину органске материје, структуру, водноваздушне односе и микробиолошку активност тла, а тиме на принос и нутритивни квалитет поврћа. Главни разлог слабе опскрбљености тла органском материјом је смањени унос зрелог стајског ђубрива као најквалитетнијег органског ђубрива. Многи произвођачи у жељи за повећањем уноса органске материје у тло, често користе недозрело стајско ђубриво којим се повећава закоровљеност пољопривредне површине, уз могућност заразе штетним микроорганизмима као и фитотоксичним деловањем на биљке.



Органски отпад из домаћинства

Свако домаћинство производи велике количине органског отпада који се лако може претворити у квалитетан компост. Стога су вртови идеална места рециклирања органског отпада с циљем побољшања тла (повртњака или цветњака) за сљедећу вегетацијску сезону.

При последњем јесењем кошењу травњака, као и при чишћењу цветних гредица и повртњака те сакупљању лишћа може се прикупити довољно материјала за почетак компостирања. Додатна мотивација може бити: уштеда новца за набаву стајског ђубрива и других органских ђубрива, смањена количина отпада за одлагање те допринос очувању околине.

За компостирање треба одабрати место које је смештено у сеновитом делу врта или дворишта, заштићено од ветра како би се спречио губитак влаге и постигла оптимална температура за рад корисних микроорганизама. За компостирање се могу користити компостери који омогућавају чист и уредан начин производње компоста, а могу бити кућне израде (дрвени, жичани, плетени) или пак пластични и метални који се могу набавити у вртним центрима.

Због практичнијег транспорта биоотпада, компостер треба сместити у близини извора биљног материјала за компостирање. Израда компостера може бити различита. Тако су компостери састављени од три одељка идеални за домаћинства на којима се свакодневно могу скупити мање количине биоотпада: први део компостишта служи за сакупљање биоотпада, у другом делу се одвија разградња у условима оптималне влаге и аерираности, док се у трећем одељку одвија зрење компоста.




Што компостирати?

Како би се произвео квалитетан компост, потребно је уситнити што разноврснији биоотпад чиме ће се привући разни корисни организми који ће ензимима поступно разградити биљни материјал. Препоручује се у подједнакој размери помешати биоотпад богат азотом (трава, остаци воћа и поврћа) јер се брже разграђује и осигурава влагу те биоотпад богат угљеником (лишће, уситњене гране, слама) који се спорије разграђује и осигурава прозрачност компостне хрпе. Разноликост почетног материјала за компостирање осигураће већу концентрацију хранива у произведеном компосту. Треба нагласити да се не смеју компостирати осемењени корови као и заражене и болесне биљке.



Компостирати се може:

трава и остаци плевљења уколико коров није у фази цветања, лишће листопадног дрвећа, остаци поврћа и воћа, врећице и листови чаја, талог кафе, оцвало цвеће и уситњени биљни остаци након орезивања украсног грмља и дрвећа, папир, пепео дрвета, пиљевина, уситњена вуна, љуске јаја, употребљени супстрат у узгоју цвећа ...


Не може:

осемењени корови, заражене и болесне биљке, лишће и љуске ораха, лишће црногоричног дрвећа јер дугим процесом разградње повећава киселост тла, остаци куваних јела јер током разградње настају услови погодни за развој патогена и штеточина те мирисом могу привући глодаре, новински папир и часописи у боји, обојено или лакирано дрво, гума, пластика, метал, стакло, пелене, садржај врећица из усисавача, лекови, остаци средстава за заштиту биља ...



Кораци у компостирању:

На дно компостера потребно је поставити слој дебљине 15 cm уситњеног крупнијег материјала (гранчице) како би се осигурало отицање сувишне влаге и омогућио приступ корисним организмима из тла (бактерије, микроорганизми, кишне глисте) у компостну хрпу.

На тај дренажни слој се слажу слојеви разног биоотпада уситњеног на делове мање од 5 cm. Ручно уситњавање биљног материјала може бити поприлично напорно, па се при већим количинама отпада (посебно крупног дрвенастог) често користе специјални уређаји за ту намену (дробилице; сецкалице). Између слојева биоотпада треба насути танки слој вртне земље или свежег компоста. Повремено треба додавати и материје које потстичу разградњу и обогаћују минерални састав компоста (минерална ђубрива, пепео) те креч за уклањање сувишне киселости и одржавање средине повољне за рад микроорганизама. Слагање слојева биљног материјала треба понављати док се не досегне висина компостне хрпе до 1 m.

Ефикасност компостирања зависи од уситњености почетног биљног материјала те микроклиматским условима у компостној хрпи. Циљ је осигурати идеалне услове за корисне организме који својим метаболизмом разграђују органску материју при чему настаје топлота.
Високе температуре које се развијају током разградње компоста (55 до 68 °C) погодују уништењу узрочника болести и семенки корова. Компостер треба прекрити материјалом који пропушта ваздух како би се смањило исушивање и губитак топлоте те спречило разношење ветром.

Вода је кључна за све ензимске процесе, те компост треба одржавати влажним како би се осигурала брза разградња. Прозрачивањем тј. мешањем компостне хрпе (барем једном месечно) осигураће се услови за аеробне процесе разградње. При превеликој влажности компоста се спречава улазак ваздуха у компостну хрпу и развијају се анаеробни микроорганизми који изазивају процес труљења током којег се развијају неугодни мириси.

Зависно од кориштеног биљног материјала и условима током компостирања, за потпуно зрење компоста потребно је 6 до 12 месеци. Тада је компост растресит, тамне боје, специфичног мириса "шумског тла" и може се користити у узгоју поврћа и цвећа. Током компостирања, деловањем корисних организама разграђују се сложени спојеви органске материје у једноставније облике доступне и потребне биљци за раст и развој, чиме само опонашамо циклус кружења органске материје у природи.




Сања Фабек, дипл. инг.


Текст преузет са https://www.agroklub.com/