Кељ пупчар је код нас мало познато поврће, па се зато и веома мало гаји. У последње време чине се покушаји да се гајење овог цењеног поврћа прошири. У западно европским земљама кељ пупчар се гаји масовно. За исхрану код кеља пупчара користе се разрасли пупољци, главичице које се формирају на стаблу у пазуху листова.

Кељ пупчар је култура умерено топле и влажне климе. Ова култура веома добро подноси мразеве, с тога је ово поврће погодно за касно јесењу и зимску потрошњу. Веома лако подноси мразеве до 10°C, а подноси и краткотрајне мразеве од 15 до 20°C без значајног оштећења. За наше услове кељ пупчар је веома захвална култура, јер се може гајити као друга култура после скидања раних повртарских или ратарских усева, али се мора имати у виду његова прилично дуга вегетација.

Гајењем кеља пупчара у смени са другим културама обезбеђује се веома интензивно коришћење земљишта. Гаји се најчешће из расада, мада се може произвести и директном сетвом из семена. При производњи из расада може се сејати у марту и априлу у различитим врстама заштићеног простора да би се расадио у априлу или мају за летњу, односно јесењу потрошњу. Међутим, у нашим условима за зимску производњу најбоље је ако се сетва врши крајем маја, а расађује крајем јуна или почетком јула. Садња не сме да касни, јер ако се закасни главичице остају ситније и недовољно формиране, уз то су слабијег квалитета.

Пре садње земљиште треба обрадити и по могућности унети 20-30 t/hа згорелог стајњака. Уколико се унесе стајњак треба унети и минерална ђубрива у количини око 100 kg азота, 80 kg фосфора (у виду Р2О5) и око 120 kg калијума (у виду К2О) по хектару. Уколико се не уноси стајњак, минерална ђубрива треба увећати за 20-30%. До садње треба унети 1/2 азотних и целокупну количину фосфорних и калијевих ђубрива. У прихрани треба унети другу половину азота и то у време добро раздвојене розете листова.



Успех у производњи купусњача у великој мери зависи од квалитетног расада. Да би остварили квалитетан расад треба сетву обавити на лепо припремљеној и неђубреној леји са по 2,5-3 g семена по m2. Након сетве семе се покрива са компостном смешом у дебини 1-1,5 cm. Након сетве треба извршити обилније заливање.

Поред сетве на леји, расад купусњача се може сејати и сејалицама на размаку редова око 30-50 cm и тада се може вршити међуредна култивација. При оваквој сетви се добија расад бољег квалитета. Оваква сетва је могућа јер простора увек има довољно, па се не мора примењивати густа сетва на леји. Расад се сади на размак редова 70-100 cm, а у реду око 50 cm између биљака.

У току вегетације код кеља пупчара примењују се уобичајене агротехничке мере, као и код осталих купусњача. Треба га редовно наводњавати, међуредно обрађивати и једном прихранити. Заштита од штетника је иста као и код осталих купусњача. Код кеља пупчара у сушним условима значајнији проблем могу бити лисне ваши .

Од расађивања до бербе у условима наводњавања треба да прође око четири месеца. На малим површинама у баштенској производњи може се применити сукцесивна берба и да се бере по потреби одоздо на горе, при чему берба може да почне у октобру, па да траје до јануара, изузетно и до пролећа, јер је веома отпоран на ниске температуре. На великим површинама кељ се бере једнократно у новембру најчешће ручно одсецањем или кидањем главица, мада у свету постоји и уређај за машинско убирање.
Приноси су најчешће 10-15 t/hа.

Поред пупова (главица) за људску исхрану се могу користити листови (уместо раштана), а посебно су високог квалитета после појаве мразева.Остаци стабла и листова могу се искористити као изванредна сточна храна.



Коришћени подаци из књиге "Производња поврћа као другог усева", аутора др В. Марковића


Милан Дамљановић, дипл.инг.