Биодинамичка пољопривреда је дала добро познату формулу да основ еколошке заштите не лежи у употреби хемијских отрова већ у стварању и поспешивању отпорности биљака и животиња, а то се може постићи само комплетним поштовањем биолошких закона и разумним мешањем у природне ланце исхране.

У свету се данас све више изучавају узајамни односи живих система у пољопривредној производњи. Доста далеко се отишло у изучавању и примени сазнања о томе како саме биљке међусобно делују једна на другу.Примећено је да кромпир засађен у близини воћа, наручито јабука, доста подбацује у роду. Истовремено се мења и квалитет воћа и то на горе. Установљено је да само једна биљка камилице штити површину од једног квадратног метра од појаве белог црва. Са оваквим својствима камилицу треба сејати где год је то могуће јер она позитивно утиче на све биљке. За сузбијање белог црва користи се и невен, чија испарења из корена ова штеточина избегава. Невен се посебно добро показао у „симбиози“ са шаргарепом чије кртоле, у колико су расле у близини невена остају поштеђене многих напасника. Кадифица се исто може користити против белог црва. Широко је применљива и може се садити поред свих културних врста.

Посебну пажњу заслужује биљка која се као украсно цвеће понегде среће у великом броју – драгољуб (Tropaelum majus). То је једногодишња пузећа биљка дуга до 3 метра. Цветови су жуте или у разним нијансама до црвене. Спада у цењене декоративне биљке, а природно је распрострањена у Јужној Америци, од Перу-а до Нове Гранаде. Семе се може наћи у нашим семенарама. Драгољуб је биљка која има изузетно велик проценат природних антибиотика и као таква корисна је у људској и сточној исхрани. Може се јести пресна у облику салате. Поред воћака је корисно засадити 1-2 семенке драгољуба и његово стабло омотати око воћке јер се показало да ће на тај начин бити увелико смањен ризик од напада биљних ваши. Биљке нападнуте биљним вашима је добро прскати ретком кашом од згњечених листова драгољуба.


Многе биљке излучују испарљива једињења која се једним именом називају фитонциди. Та једињења су смртоносна за многе микроорганизме чак и у најмањим концентрацијама.



Бели лук је познат као богат озвор фитонцида. Његово присуство помаже протеривању белог црва. У колико се сади између јагода онда ће плодови бити чвршћи, неће трулити и бити погоднији за транспорт. У близини ружа бели лук спречава појаву гљивичних обољења.

Рен је биљка која се показала корисном, поред свог прехрамбреног ефекта, у узгоју кромпира. Посађен по ободу кромпиришта утицаће на добијање здравих кртола. Примећено је да присуство рена у засаду трешања спречава појаву монолије. У близини кромпира може се посејати и мало кима. То ће увелико побољшати укус кртола.

Калина тј. њене гранчице уколико се њима покрије земља испод купуса, добро су средство против појаве лептира купусара.

Першун је добро сејати у близини парадајза јер добро утиче на укус плодова, али и у близини празилука јер добро делује против празилукових паразита.

Ђурђевак добро делује, ако је засађен у близину рибизла и малина, на отпорност и на родност биљака.

Коприва (Urtica dioica). Ова свима позната биљка нашла је примену у свим деловима биодинамичке пољопривреде. Представља изврсно средство против биљних ваши. Да би се могла користити за прскање биљака коприва се исецка и стави у кофу ( или буре, зависно од потребне количине) и прелије хладном водом. Остави се да остоји два дана. После тога се може користити у концентрацији од 5%.

Преслица (Еquisetum vulgare). Ово је врло честа биљка у народној медицине, а свој углед потврдила је и у биодинамичкој пољопривреди. Чај од преслице се користи у борби против манолије и краставости јабука и крушака.

Пелен (Artemisia absithium). Изузетно је лековита биљка која се помиње и у народним песмама. Позната по свом изузетном горком укусу ( "горак као пелен"- народна изрека). Чај од пелена, припремљен тако што се одређена количина прелије клучалом водом, се користи као средство против црвљања јабука, против биљних ваши и гусеница.

Лук влашац (Allium schonoprasum). Овај лук ситних главица се код нас још понегде може наћи. У једном бокору се обично нађе по десетак главица. Чај од влашца се користи као средство против пепелнице на јабукама. При припремању чаја лук не треба чистити од љуске већ га само ситно исецкати и прелити врућом водом.


Постоје и изузетно корисни инсекти, без којих би савремена индустријска производња била немогућа. При томе, пре свега мислимо на познате опрашиваче пчелу и бумбару. Све више се јавља интересовање и за корисне предаторске инсекте који се хране другим инсектима, посебно штетним.

Бубамара (Coccinella septempunctata) је врло користан инсект јер се храни биљним вашима.

Богомољка (Mantis religiosa) је инсект који је стекао велику популарност јер су му омиљена храна инсекти, које прождире у огромном броју. Постала је симбол покрета који је пропагирао супростављање инсектима помоћу других инсеката.

Црвени мољац уништава коровску биљку- велики костреш (Seneci jacobea).

Инсекти из рода Cicindela припадају хитри и прождрљиви инсекти који се хране другим инсектима и њиховим ларвама. Најчешћа врста код нас је Cicindela camepestris.

Птице су други велики потенцијални савезник у заштити усева чије искоришћавање може бити доста успешно чак и у аматерским условима.

Велика сеница (Parus major) уништи за живота око тридесет милиона инсеката. За један дан ова живахна птичица поједе количину инсеката и до десет пута већу него што је њена властита тежина.

Ласта сваког дана прелети по 600 километара хватајући инсекте. Посебно је активна у период исхране младих.

Врабац, наша најчешћа птица, може такође бити користан под условом да се не размножи превише.





Текст преузет са http://zemlja.rs/