Готово у целој Европи, све до 60° северне географске ширине, у виноградима и воћњацима, на њивама и уз живице, некада је, док нисмо тако интензивно у пољопривреди користили хербициде, свуда самоникло растао дивљи матовилац, лат. Valerianella locusta, једногодишња зељаста биљка која на краткој стабљици од дугуљастог зеленог лишћа прави малу розету.

Брали смо га од јесени до пролећа и јели као омиљену врло здраву салату угодног укуса што по количини витамина C вишеструко надмашује зелену салату. Данас га чешће узгајамо у повртњацима, и то култивисане сорте, нпр. холандски, љубљански, гала, cirilla, juwabel и друге, с меснатијим и већим лишћем, што не значи да је и богатије витаминима и минералима.


Матовилац током целе године за ваше вртове

Посејати га можете где год у повртњаку пронађете мало места, у септембру или у рано пролеће, а пре сетве тло, лагано, песковито – иловасто и кречно, ваља плитко преашовити – довољно је 20 cm, јер корен матовилца не продире дубоко – уневши најмање 1 kg/m2 зрелога стајњака или компоста. Пре сетве тло добро уситните и лагано угазите јер семе боље ниче на збијеном него на растреситом тлу.

За сваки метар квадратни припремите 1 – 2 g семена, плодова матовилца, па их посејте из замаха. Сејете ли у редове, размак нека буде 10-20 cm, а бразду за семе утисните дашчицом. Њоме и загрните те мало притисните како би тло добро прилегло уз семе. Један грам садржи око 1000 семенки које задрже добру клијавост 4-5 година. Посејете ли и старије семе, двогодишње или чак трогодишње, нећете погрешити, јер оно чак и боље ниче од свежег.



У малим вртовима, желите ли што боље искористили површину повртњака, матовилац посејте уз празилук те испод високе брокуле или кеља пупчара. Матовилац никне 8-14 дана након сетве, а за бербу доспева за 60-80 дана. Веома је отпоран на ниске температуре па се зими, посебно ако су благе као прошлих година, лишће врло ретко смрзне.

Кад се почну обликовати бочне розете, берите их, од почетка децембра, па све до почетка априла, кад матовилац ствара цветну стабљику са шиљастим седећим листовима и ситним, белим или плавкастим цветићима. При берби не чупајте целе розете него их сеците ножићем, јер ће се из прикраћених стабљика развити нови изданци. У једном реду можете убрати најмање 0,5-0,6 kg врло здравог лишћа матовилца који уз витамин C, каротин и друге витамине, садржи и много гвожђа те других минерала. Употребите га за припрему различитих мешаних салата…




Јасна Шалић, дипл. инг. агр.



Текст преузет са http://agroinfotel.net/