У одређеним фено-фазама раста и развића биљке имају повећане захтеве за водом. Уколико се тада јави природни дефицит влаге то је критични период. Често се за исту биљну врсту различите фазе развоја сматрају критичним периодима за воду, што је нормално , јер критични период не зависи од фазе развоја, већ и од климатских услова у агроеколошком рејону.Уколико у критичној фази има доволјно падавина, онда то није критичан период за воду у том рејону.

Познавањем критичних периода за воду са мање или више успеха ,може да се спроводи режим наводњавања у одређеним педоклиматским условима. Режим наводњавања према критичним периодима представља чврсту шему заливања која се мора примењивати крајње еластично .Уколико је у некој од критичних фаза, или је пре нје, било довољно падавина заливање треба изоставити, исто тако уколико се суша јави изван критичних периода, заливање треба обавити , јер суша увек умањује приносе, али највеће умањење приноса је када се суша јави у критичној фази за воду.



Биљкама је у току целог живота потребан сталан прилив воде и хране у доволјним количинама да би продуковале приносе на фитоклиматском и генетском нивоу . Биљке треба да имају нормално развиће до критичног периода па и после нјега, да би наводњаванје у критичном периоду дало пун ефекат. Код једногодишњих биљака критични периоди су у фенофазама : интензивног и максималног накупљања органске материје који се јавља најчешће на прелазу из вегетативне у генеративне фазе развоја ,цветање, оплодње, наливање зрна , пораст корена, пораст кртола, што све зависи од биљне врсте. Код вишегодишњих засада воћака и винограда највећи захтеви за водом су у фазама: пораста летораста, у другој половини лета у фази формирања родних пупољака и зачетака цветова за наредну годину, период цветанја , у фазама пораста плодова.

Примена режима наводњавања према критичним периодима за воду састоји се у следећем:
- прате се фазе развића биљака и
- заливања се обављају у критичним периодима уколико су потребна.

Такође се интервенише заливањем, уколико се суша појави изван критичног периода.

Да би се правовремено обавило заливање неопходно је пратити падавине у периоду вегетације, поред тога потребно је анализирати зимске падавине у циљу одређивања резерви влаге у земљишту на почетку вегетације.

Наводњавање према критичним периодима за воду није чврста основа за рационално наводњавање , јер се за одређивање времена заливања не врше никаква мерења нити обрачуни. Има случајева када је заливање у интензивној фази пресудно за приносе , а потом у некој другој години заливање у истој фази је незнатно или без ефекта. Уопште речено примена овог режима наводњавања зависи од педоклиматских услова и од количине и распореда падавина у периоду вегетације. Међутим , због своје једноставности овај се метод увелико примењује у пракси , иако је без неке чврсте основе, боље је и њега примењивати него време заливања одређивати слободном одлуком. Иначе овај метод треба примењивати у условима где нема довољних количина воде за наводњавање, јер је ефекат заливанја највећи у критичним периодима за воду.


Валентина Алексић, дипл.инг. мелиорација земљишта и вода