Поврће је одувек играло значајну улогу у животу човека и представља један од битнијих чинилаца у исхрани. Већи део повртарских биљака људима је био познат још пре 4000-5000 година. Данас повртарство представља интензивну и профитабилну делатност.


"Храна треба да буде лек, а лек-храна", још пре две хиљаде година рекао је грчки лекар Хипократ. Неодговарајућа исхрана доприноси смањењу, паду имунитета и доводи до појаве многих обољења. Црни лук спада међу најраспрострањеније повртарске културе које служе за исхрану људи током целе године. Користи се као свеж или осушен. Пореклом је из Азије и као двогодишња биљка у првој години образује главицу. Наредне године из главице израстају цветна стабла која доносе семе.


Црни лук се производи директно из семена, расада и из арпаџика. Традиционалан начин производње црног лука је из арпаџика. Производња из арпаџика је сигуран и једноставан начин, али не и најекономичнији. Успех производње зависи од квалитета садног материјала, крупноће, здравственог стања и квалитетног чувања арпаџика. Јако је важан избор сортимента. Код нас су заступљене сорте пљоснатог (погачастог) и округлог облика. Избор диктира тржиште.


Успева на средње лаким до средње тешким земљиштима добре структуре и плодности. Најбоље успева на земљишту слабо киселе или неутралне реакције. За гајење лука бирати чисте незакоровљене парцеле без микродепресија. Избегавати површине са високим нивоом подземних вода, парцеле где је у претходних 3-4 године гајен црни лук, или друге културе из фамилије лукова, бели или празилук. У плодореду обично иде после култура које се ђубре стајњаком. Већина култура после којих се може извршити благовремена јесења обрада земљишта представља добре предусеве црном луку.



Основну обраду земљишта обавити што раније у јесен, на дубину од 25-30 cm. Груба, грудваста површина није погодна за садњу арпаџика. Сади се у рано пролеће када временски услови дозволе да се земљиште припреми. У зависности од крупноће луковица, начина садње и квалитетета рада садилице обично се користи 500-1000 kg/hа арпаџика. За 1 hа потребно је: ситног арпаџика 300 – 500 kg, средње крупног 500 – 800 kg и крупног 800 – 1000 kg. Обично се сади у браздице на размак 15 X 15 или 20 X 10 cm. На великим површинама, уз примену механизације, арпаџик се сади на редове растојања 30 cm или у траке са 4-6 редова. Између трака оставља се размак од око 50 cm, а између редова у траци 20 cm. Размак у реду је 7-10 cm. Норму ђубрења потребно је одредити на основу агрохемијске анализе земљишта. Овако посађен лук раније ниче и пре завршава вегетацију (средина јула).


У моменту када биљка омекша и падне по земљи црни лук је стасао за бербу. Вађење се обавља кад већи део биљака полегне. После вађења и сушења луковице се очисте, класирају и у зависности од количине различито складиште, мање количине у дрвеним гајбама, веће у савременим складиштима.







Бобан Станковић дипл.инг.пољ.