Добра пољопривредна редна пракса заснива се на контроли критичних тачака и квалитета производа датих у оквиру регулативе Светске здравствене организације. Корист од производње на основама добре пољопривредне праксе имају: мали, средњи и велики произвођачи, кроз додатну вредност свих производа и лакши приступ пијаци, потрошачи, кроз бољи квалитет и сигурнију храну као и сви остали кроз квалитетнију животну средину


Концепт добре пољопривредне праксе подразумева примену знања у коришћењу природних ресурса на одрживим принципима како би се произвела сигурна, здравствено-безбедна храна и други пољопривредни производи, на хуман начин и уз обезбеђење економске исплативости и друштвене стабилности.


Принципима добре пољопривредне праксе дефинисани су параметри и вредности које морају да се поштују у оквиру производног система и које периодично контролтшу надлежне институције. На бази принципа добре пољопривредне праксе дефинише се начин рада и производње за сваки производни систем, увек поштујући специфичности датог агроекосистема


Основе добре пољопривредне праксе обухватају принципе из једанаест подручја битних за производњу:


1.Земљиште:

Физичка и хемијска својства и биолошка активност земљишта су кључни за одржање продуктивности пољопривреде. Управљање земљиштем омогућује смањење на минимум губитка квалитета земљишта, затим губици ерозијом, отицањем и оцеђивањем површинских и подземних вода.


2.Вода:

На пољопнвреди је велика одговорност управљања изворима воде, квантитативно и квалитативно, брижљиво располагање изворима воде и ефикасно кортшћење за наводњавање усева и за напајање стоке.


3.Пољопривредна производња:

Неопходно је обавити избор врста и сорти уз одговарајући плодоред у складу с еколошктм условима и захтевима тржишта, уз очување плодности земљишта и примену свих мера превентиве и предострожности.



4.Заштита усева:

Очување доброг здравственог стања усева захтева дугорочну стратегију управљања ризиком, уз коришћење свих мера биолошке заштите (сорте отпорне на болести и штеточне, плодоред, природне коридоре за корисне инсекте и минималну употребу пестицида и других хемикалија).


5.Гајење стоке:

Неопходно је обезбедити довољно простора за животиње, одговарајућу храну и воду, без хемијских и биолошких загађења, увести матично порекло стоке и програме узгоја. Економски ефекат сточарства по- већава се коришћењем стајњака у биљној производњи (директно или за ком- постирање зелене масе), јер он као ђубриво, одржава плодност земљишта.


6.Здравље стоке:

Добро здравствено стање животиња одржава се одго- варајућим узгојем и смештајем, превентивним мерама, као што је вакци- нација и редовним прегледом, утврђивањем и лечењем обољења, уз консултовање ветеринара.


7.Добробит стоке:

Домаће животиње су свесне и, као таквима, мора да им се осигура добробит кроз право да не буду гладне и жедне, да им не буде неугодно, да не трпе бол, повреду или болест, да се нормално понашају и да се не плаше и не муче.


8.Убирање производа, прерада и складиштење на фарми:

Убирање производа мора да се организује по истеку каренце примењених агрохемикалија и ветеринарских препарата. Прехрамбени производи морају да се складиште под одговарајућим условима температуре и влаге и у одговарајућим просторима.


9.Управљање енергијом и отпадом:

Циљ је да се све активности обављају на време, да се побољша искоришћеност људског рада, повећа ефикасност, уведу алтернативни извори енергије и смањи потрошња енергије, да се рециклирају корисне секундарне сировине пољопривреде, а минимизирају они који загађују околину


10.Добробит, здравље и сигурност људи:

Да би пољопривредна производ- ња била одржива, она мора бити економски исплатива. Мора да обезбеђује друштвену и економску добробит земљорадника, њихове локалне заједнице, али и њихово здравље и сигурност.


11.Живи свет и пејзаж:

Пољопривредно земљиште садржи разноврсност животињског и биљног света, која се губи нарушавањем њиховог станишта. Зато је неопходно сачувати и увећати живи свет, уз остварење економске исплативости пољопривредне производње




Рашић Сузана,дипл.инж.