Заштита биља од болести и штеточина природним путем није увек брза и ефикасна као заштита хемијским средствима, међутим хемијом уништавамо и корисне живе организме који су део природне равнотеже. Већ дужи низ година у свету а и код нас све више се говори и ради на производњи органске хране. У органској пољопривреди забрањени су сви синтетички пестициди и хербициди. За заштиту биља се користе углавном биљни преперати и најчешће се користе као превентивна средства. Такође, користе се алелопатска дејства других биљака које терају штеточине од усева.


У органској производњи биљке хранимо органским ђубривима и квалитетним компостом или глистењаком док корове уклањамо механичким путем. Биљке прскамо биљним препаратима, а заражене делове биљке редовно одстрањујемо. Тако биљка постаје здравија, отпорнија и са квалитетним плодовима. Како биљке имају позитиван утицај на људе тако оне имају позитиван утицај једне на друге.


Биљке које убрзавају раст, обогаћују земљиште: коприва, гавез, коморач, першун, ким, парадајз, цвекла,...

Биљке које делују против штеточина: коприва, невен, драгољуб, храст, биљка неем, зова, пелин, камилица, орах,...

Биљке које спречавају болести: папрат, бреза, бели лук, празилук, рен, црни лук, преслица,...


Још давно су руски пољопривредници међу жито сејали камилицу, верујући да она поспешује раст жита. Данас је потврђено да само једна биљка камилице штити површину од 1 m2 од појаве земљишних штеточина. Она позитивно утиче на све биљке, те је треба сејати где год је то могуће.

За сузбијање земљишних штеточина може се користити и невен, чија испарења из корена терају штеточине од биљака. Посебно је користан у симбиози са шаргарепом.

Посебно треба поменути биљку драгољуб. Има изузетно велики проценат антибиотика и може се користити у исхрани, свеж или као салата. Драгољуб је једногодишња пузавица дужине до 2m. Две биљке посејане поред воћке и омотане око ње у великој мери сузбијају биљне ваши. Биљке нападнуте биљним вашима добро је испрскати ретком кашом од згњечених листова драгољуба.



За заштиту су корисне и многе повртарске културе. Тако, на пример, бели лук не прија земљишним штеточинама, а посађен између редова јагода помаже да јагоде буду чвршће.

Рен посађен по ободу засада кромпира помоћи ће у добијању здравијих кртола, а поред трешње спречава појаву монилије и изазивача трулежи.

Ким у близини кромпира побољшаће укус кртола, а першун близу парадајза укус плодова. Першун, такође, позитивно делује против неких паразита празилука.

Ђурђевак поред грожђа, малине или рибизле повећаће отпорност ових биљака.

Рицинус, једногодишња биљка, засађена у башти не дозвољава да се кртице појаве у свом окружењу.


Да би смо у башти или засаду могли применити биолошку заштиту, не смемо уништавати и терати све животиње јер нам нису све непријатељи. Врло је важно задржати корисне животиње јер оне помажу у борби против штеточина. У процесу сузбијања штеточина од велике користи су животиње које се њима хране.
Најбољи помагачи су птице, јежеви, жабе, бубамаре, богомољке, који су природни непријатељи многих штеточина.

Бубамаре и њене ларве поједу дневно и до 400 лисних ваши. Да би бубамаре имале шта јести, не треба уништавати прве лисне ваши које се појаве у пролеће, јер ће се тако смањити број бубамара којих ионако већ има премало.

Жабе и јежеви у усевима ће уништити пужеве који наносе штету усевима а не делују штетно на биљке. Птице купе гусенице и друге штеточине тако да треба настојати да се птице привуку у усеве постављањем кућица.

Заштита природним путем неће сваки пут бити тако ефикасна као хемијска. Поступак треба понављатии неколико пута, пре свега средства користити превентивно како не би дошло до заразе или појаве штеточина. Оваквом заштитом штитимо околину и здравље људи.



Радмила Ћалић дипл инг заштите биља