Посебну групу економски значајних патогена у повртарској производњи представљају вируси.Вируси немају ћелијску грађу и означавају се као честице или партикуле. Спољашњи део вирусне честице је протеинске природе и зове се капсид, док је унутрашњи део језгро од нуклеинске киселине.

Немају сопствени метаболизам, репродукују се само у живој ћелији, и означавају се као облигатни интраћелијски паразити. Својим присуством у биљној ћелији мењају њен метаболизам у правцу синтезе вирусних честица. Поједини вируси имају мали круг домаћина или се налазе у само једној биљној врсти (монофаги), док други имају велики број домаћина (полифаги). Поред гајених биљака инфективни су и за многе коровске биљке.

У повртарству вируси се преносе механички, зараженим семеном, зараженим биљним остацима, векторима (ваши, трипси, нематоде). На листовима заражених повртарских биљака изазивају промене у виду мозаика,деформације листова, некротичних цртица или пега. Некротичне промене се могу јавити и на стаблу и на плодовима.

Због вирусних инфекција биљке могу имати жбунаст изглед. Утичу и на слабије заметање плодова, док су заметнути плодови неразвијени, деформисани, слабијег квалитета.

Вирус мозаика краставца је инфективан за краставац, дињу, тикву, салату, спанаћ, паприку, парадајз, неке коровске биљке. Преноси се вашима, зараженим биљним остацима, механички. На биљкама парадајза изазива шаренило листова, морфолошке промене изданака (нитавост парадајза), биљке су кржљаве, а поједини сојеви овог вируса изазивају некротичне промене на листовима, стаблу и плодовима.



Исти вирус на биљкама паприке изазива мозаик листова и плодова, некротичне промене, метличаст или жбунаст изглед биљке због појачаног гранања, деформације цветова, стерилност полена, кржљавост, деформисаност плодова.

На биљкама краставца настаје мозаик листова и плодова. Они су деформисани, биљке су кржљаве, родност је слаба. Жбунаст изглед биљке, бронзаста боја листова, жуте, бледоцрвене, понекад и беле зоне на плодовима, оивичене концентричним прстеновима који могу бити и некротични зависно од присутног соја, настају због присуства вируса бронзавости парадајза у биљкама парадајза. На биљкама паприке он изазива мозаик листова и плодова, њихову деформацију, некротичне пеге. Инфективан је и за плави патлиџан, дуван, пасуљ, грашак, салату, спанаћ.

У природи се одржава на многобројним биљкама домаћинима који су извор заразе, а преноси се семеном, трипсима, механички. Уколико су биљке парадајза инфициране вирусом бесемености парадајза оне су жбунастог изгледа, са ситним плодовима који су без семена.

Ови примери показују колико деструктивно може бити присуство вируса, и њихов утицај на принос и квалитет гајених биљка. Могу потпуно уништити принос или га у великој мери смањити. Хемијске мере заштите односе се на сузбијање вектора вируса. Оболеле биљке се не могу лечити, зато су превентивне мере веома важне. Гајење отпорних сорти, сетва декларисног семена, уклањање заражених биљака и биљних остатака, производња на незараженим парцелама, плодоред, уништавање коровских биљака као могућих извора заразе, хигијенске мере при разним опреацијама током производње су важне превентивне мере заштите гајених биљака.




Бојана Карапанџић дипл. инг.