Обрада земљишта зависи од претходног усева и циља производње, уз поштовање принципа органске производње. Обрада земљишта заузима посебно место међу агротехничким мерама, због њеног великог значаја који има на раст и развој усева. Крајњи циљ свих мера обраде јесте стварање растреситог слоја ризосфере, акумулација зимских падавина, односно чување влаге током вегетације.


Класичан начин обраде орање плугом има позитивне и негативне ефекте. Позитивни ефекти орања су уношење жетвених остатака, ђубрива, у земљиште, припрема земљишта за сетву и контрола болести и корова. Негативани ефекти су нарушавање структуре земљишта, већа збијеност земљишта услед вишеструких прелазака машина, као и повећање трошкова обраде. Смањењем броја прелазака знатно се смањују трошкови обраде и збијеност.


У органској производњи примењује се редукована обрада земљишта. Применом ове обраде земљишта смањује се дубина орања, број прелаза преко исте површине земљишта, боља контрола ерозије земљишта, боље чување земљишне влаге, а постижу се уштеде у енергији и радној снази.





Као и код конвенционалне методе орања и редукована обрада има своје предности и недостатке. Као предности наводе се боља контрола земљишне ерозије, конзервација воде и земљишта и већа ефикасност употребе фосилних горива као необновљивог ресурса. Недостаци су што се на овакав начин не уништавају корови у довољној мери, не смањује се бројност штетних инсеката и задржава се извор инокулума у и на земљишту.


Необрађени површински слој земљишта мање је порозан, те је са већим садржајем влаге, нижом температуром земљишта, већом количином органске материје на површини земљишта. Жетвени остаци на површини земљишта повећавају садржај влаге, доприносе повољном температурном режиму, покрећу микробиолошку активност и минерализацију азота, на тај начин остварује се брже кружење азота и повећава његова приступачност.


Системе обраде, укључујући све видове редуковане обраде нарочито конзервацијску, треба користити повезано са плодоредом због његовог фитосанитарног дејства и ђубрења.




Славица Коџопељић дипл.инг ратарства