Да би живот у земљишту био интензивнији, организме треба хранити њима одговарајућом храном. Осим хране, за одржавање живота у земљишту потребна је што боља измена зваздуха, топлота и заштита од светлости и других временских непогода, попут ветра, прекомерне топлоте или изненадних киша.

Време које најбоље одговара прелазу на биолошки начин производње поврћа је јесен; након вађења кромпира и осталог поврћа. Поврће које неће бити коришћено у исхрани људи и животиња, као и остали материјал, посебно зелени, скупља се у гомиле. Да би се материјал лакше растворио, треба га исецкати на што ситније делове, дужине од 5 - 10 цм и измешати како би током зиме служио као покривач за земљиште.

Земљиште трајно мора бити прекривено вегетацијом или органским или минералним отпацима у облику малча. Такав слој заштићује земљиште од спољних непогода, а својим раствореним материјалом служи као храна организмима у земљишту.



Малч је танки слој (0,5 - 1 цм) разних отпадака биљног, животињског и минералног порекла, који се у танком слоју настире на парцелице. Слој треба повремено обнављати јер служи као храна микроорганизмима у земљишту, заштићује земљиште од исушивања, за време великих врућина штити од сунца, а за време ниских температура од смрзавања. Поправља мрвичасту структуру земљишта, чиме трајно подржава и унапређује плодност земљишта.

Земљиште се припрема за зимско мировање разривањем пре покривања наведеним материјалом. Уколико се ради о тежем земљишту или земљишту које раније није служило за повртарску производњу, можемо се, изузетно, прекопати. Лакша земљишта и она која су раније служила за производњу поврћа се не прекопавају, већ само разривају на дубину 10 - 20 цм. разривањем се земљиште мање преокреће, а тиме се штите организми у земљишту, посебно глисте. Дакле, код биолошког повртарства земљиште се припрема разривањем, чиме се заштићује већина микроорганизама и слојеви земљишта.



Структура земљишта

За стварање и одржавање плодности земљишта треба водити рачуна о стварању добре мрвичасте структуре јер она пропушта вишак воде без задржавања, раствара је према потребама биљака, а вишак одводи у дубље слојеве, без површинског задржавања. Након истицања воде, у земљишту остају канали који омогућују улазак ваздуха и испуштање сувишне угљоводоничне киселине, која у земљишту делује као отров за биљке. Та се измена треба обавити без застоја јер се на тај начин стварају повољни услови за дисање у земљишту и оксидацију храњивих састојака у подручју корена.

Растресити мрвичасти слој омогућује трајно загревање земљишта и служи као изолатор топлоте у земљишту. Мрвичаста структура земљишта добијена природним путем разликује се од оне која се постиже обрадом земљишта механичким средствима.




Плодоред

Плодоред означава измену култура. Потребно је знати које се културе могу гајити на појединим парцелицама неколико година, као што је на пример парадајз. Ако је нека парцелица више закоровљена, добро је на нјој засадити кромпир, као окопавину која иза себе оставља прилично чисто земљиште. Ако се располаже већим количинама стајњака за ђубрење повртњака, треба се тачно придржавати одређеног плодореда. У противном треба увести зеленишно ђубрење, нпр. сетву детелинско-травне смеше према захтевима земљишта.

- Културе које захтевају велике количине азота су: репа, целер, кељ, краставци, спанаћ, салата, празилук.
- Поврће са мање захтева на азот је: мрква, цикорија, ендивија, радич, бели лук, црни лук.
- Поврће које не тражи много азота је: пасуљ, грашак, соја и остале легуминозе, које земљиште обогаћују њиме.
- Треба избегавати на истој површини неколико година сетву истих култура, као што су: купус, цвекла, репа, целер и мрква, јер оне захтевају саднју у плодореду сваке треће, односно четврте године.

Пример распореда повртарских култура према плодореду:

– прва година - лиснато поврће;

– друга година – коренасто - кртоласто поврће;

– трећа година - посебно кромпир;

– четврта година - поврће с плодовима, парадајз, патлиджан и др.


Сетва

У сврху поспешења и убрзања раста појединих повртарских култура употребљавају се тзв. топла клијалишта и то у јануару и фебруару када се не може сејати на отвореном. У њима се гаје младе биљчице које се, када то време дозволи, пресађују на отвореном.

Сетва се обавља чим су парцелице припремљене јер не смеју остати незасејане и незаштићене од сунца. Најболје је сејати у редове јер се тако олакшава касније разривање земљишта и уништавање корова.

Након сетве, семе треба покрити танким слојем сувог земљишта. Тако семе има све што му треба за добро клијање - мокро земљиште испод, а суво и топло изнад, чиме се поспешује брзо и уједначено клијање.

Редове за сетву потребно је посипати малим количинама тресета јер се на тај начин добро надзире ницање семена, али и корова ради благовременог чупања.

Након што се земљиште у марту добро осуши, може почети сетва на парцелицама. Уколико се жели убрзавање радова, преко парцелица се разастре пластични тунел, што делује повољно на сушенје и загревање земљишта.



Редослед радова:

– изграбуљати груби део органског материјала на парцелицама, који токком зиме није до краја иструнуо, скупити га на мање гомиле и однети на посебно место за припремање компоста;

– разрити земљиште до дубине на којој се виле без већег напрезанја могу утиснути у земљиште до зглоба;

– канап за мерење треба добро причврстити са стране тако да ширина парцелице буде свуда једнака - између 1,10 и 1,20 м.

– компост се рашири по парцелици у висини 1 - 2 цм и по нјему се поспе природно ђубриво 30 -4 0 г/м2.

– цела парцелица се поравна грабљама;

– са сваке стране парцелице се одстрани сувишна земља.

Након сетве, односно садње поврћа, земљиште између редова треба покрити танким слојем органских отпадака. Органски материјал којим су парцелице биле покривене за време зиме треба просејати јер је то будуће хумусно земљиште. Непрестано треба хранити организме у земљишту јер раст биљке без застоја добрим делом зависи од трајне припреме хране за исхрану организама у земљишту. Органски материјал којим је покривено земљиште постепено се раствара и треба га допуњавати новим, свежим материјалом. Када засејане биљке изникну на располагању је зелени материјал који се након кошења употребљава као додатак на раније започето малчирање парцелица.

Ради бољег искориштења ваздушног простора изнад парцелице и на самим парцелицама, гаје се тзв. мешане културе које заузимају посебно место у органској производњи поврћа. Неке биљке имају веће потребе за светлост и сунце, а неке немају такве потребе, па чак и боље успевају у полусенки.

Према личним потребама, свако бира поврће које најбоље успева на његовом земљишту, али је потребно бирати културе које се међусобно подносе. У почецима еколошког повртарства, док земљиште још оскудева хумусом и организмима, парцелице треба сејати према унапред утврђеном плодореду: лисњаче, окопавине па лептирњаче. Када земљиште постане биолошки активно, неке се врсте могу сејати на истом месту и након краћег времена.




Добри и лоши суседи

Теорија ''добрих и лоших суседа'' у биљном свету нема утемељене научне поставке, већ се темељи на запажањима људи. Као и у осталим сегментима органске пољопривреде, не постоје рецепти и јединствена решења. Односи међу биљкама темеље се на разним чиниоцима према којима си међусобно помажу.
Према Д. Знаору (Органска полјопривреда) биљке се могу поделити с обзиром на намену и резултате који се постижу њиховим здруживањем:

– билјке које се међусобно директно помажу – сеју се / саде у непосредној близини. Разлог благотворног међусобног утицаја вероватно лежи у коренским излучевинама. Као најчешћи пример наводи се комбинација: - мркве са грашком, салатом, луком и блитвом;
- купуснјача са краствацем, грашком, целером и блитвом;
- целер с луком;
- паприке са копривом итд;

– биљке које помажу следећој култури, обогаћујући земљиште - овде првенствено спадају све биљке које се користе за зеленишно жубрење, али и лан који побољшава структуру земљишта, хељда и различак, као и соја и репица које благотворно делују на тешка земљишта;

– ''лоши'' суседи - неке биљке не подносе близину одређених других биљака, попут:
- руже и коморача;
- јагоде и купуса;
- пасуља и лука;
- цвекле са празилуком и кромпиром;
- лука и купуса, и др;

– биљке које помажу уколико се на површини са другом културом налазе у односу 1 : 100 и више - тако се сматра да већина ароматичног билја (осим коморача) има позитиван утицај на многе културе; коприва, уколико је засејана уз ивице других култура стимулативно делује на њихов раст; слично делује и пасуљ око целера и краставца, камилица око лука и рен око кромпира;

– биљке које штите суседе од напада штеточина - ове биљке имају неугодан мирис, укус или боју због којих их штеточине не воле, или пак воле, па их привлаче више него главна култура;
- тако се мрква и лук заједнички штите од мрквине и лукове мушице, а салата штити ротквицу од бувача;
- жалфија, тимијан и изоп одбијају разне врсте гусеница;
- пасулј у патлиџану чува од напада кромпирове златице;
- драгољуб штити јабуке од напада лисних и крвавих уши;
- пелин и метвица штите од многих других инсеката;

– биљке које одбијају остале животиње - рицинус посејан око куће одбија комарце, а разне врсте млечика и свеже базгове гранчице одбијају глодаре;

– биљке које смањују напад болести - све врсте лука на пример добро делују против плесни;
- улјана репица засејана у виноградима и воћњацима, испаравањем уља, из својих цветова богатих сумпором, знатно смањује нападе болести;
- слично делују и глјиве засејане у малч испод воћака и јагодичастог воћа јер на себе ''лепе'' биљне болести;

– билјке које привлаче птице - то су углавном грмолике биљке богате плодовима и прикладне за савијање гнезда.

Непрактична страна ''слепог'' држања ових правила је та да се може радити о биљкама које су засађене на истом простору, а захтевају сасвим различито ђубрење или да се на тај начин отежава рад мханизацијом и сл. Зато је потребно ове примере прилагодити властитим потребама.



Заштита

Како би се повртарске културе заштитиле од паразита, потребно је задовољити слједећа правила:
– плодност земљишта одржавати природним средствима;

– избегавати уношење свежег стајњака у земљиште;

– избегавати прозрачење земљишта превртањем слојева;

– заливати искључиво предвече или рано ујутро, никада по сунцу;

– на ободима повртњака и парцелица засадити ароматично биље и пелин;

– одржавати плодоред и измену култура на парцелицама;

– употребљавати природно минерално ђубриво;

– употребљавати природна средства за сузбијање болести и штеточина.



Распоред радова

Сви радови у повртњаку треба да буду у функцији унапређења живота организама у земљишту. Треба водити рачуна о слоју земљишта до дубине 15 цм, који представља плодни део битан за развој организама у земљишту, али и о слоју који се налази одмах испод њега.


ЈАНУАР:
- сетва у топло клијалиште под стакло - мрква, цвекла, летња салата, летњи празилук, радич;

ФЕБРУАР:
- сетва под стакло - мрква, целер, лук, касни купус, цвекла, краставац, радич, парадајз;
- сетва на отвореном, крајем фебруара - грашак, бели лук, црни лук;

МАРТ:
- сетва у хладно или пластични тунел - мрква, репа, салата, радич; на отворено - грашак, касни лук, репа, летњи спанаћ, касна мрква, пасуљ, першун, радич;

АПРИЛ:
- сетва у пластични тунел - краставац, диња, лубеница, цикорија, грашак, салата, целер;
- на отвореном - зеље, цвекла, салата, першун, спанаћ, грашак, кромпир;


МАЈ: - сетва на отвореном - целер, салата, цикорија, зимска мрква, радич, зелени пасулј, црни лук, зимско зелје, цвекла, спанаћ, першун, кукуруз; пикиранје - зелје, краставац, салата, празилук;
- наводнјавање;

ЈУН:
- сетва - све врсте салата, зимско зеље, парадајз, радич, грашак, мрква за зиму, репа, црни лук, першун; - пресађиванје - целер, зеље, салата;

ЈУЛ:
- сетва - лук, грашак, пасуљ, мрква, цикорија, першун, радич, спанаћ;
- пресађивање - целер, кељ, салата;

АВГУСТ:
- сетва - цикорија, грашак, салата, спанаћ, цвекла, јагоде;

СЕПТЕМБАР:
сетва - пролећни кељ, цвекла, спанаћ, салата, радич;
- пресађивање – јагоде;

ОКТОБАР:
- сетва - спанаћ, празилук, радич;
- пресађиванје - цвекла и салате;
- радови - израда трапова за мркву, сетва грахорице и ражи за зеленишно жубренје;

НОВЕМБАР:
- пресађивање зимске салате на отвореном;
- радови - брање поврћа осетљивог на смрзавање;
- заштита од смрзавања: артичока, цикорија, спанаћ, мрква;

ДЕЦЕМБАР:
- заштита поврћа од смрзаван а,
- сетва у пластични тунел: краставац, динја, лубеница, цикорија, грашак, салата, целер;
- на отвореном - зеље, цвекла, салата, першун, спанаћ, грашак, кромпир.