Млади кромпир у континенталном подручју на отвореном пољу пристиже за потрошњу крајем маја и током јуна месеца. Уз непосредно покривање биљака(без носеће конструкције) агрилом, црном фолијом, сламом, плевом млади кромпир стиже 15-20 дана раније за вађење. Коришћењем топлих тунела, млади кромпир доспева за месец до два раније у односу на отворену башту.


Највећу економску оправданост има гајење раног кромпира уз настирање(малчирање) и непосредно покривање биљака агротекстилом и у тунелима без грејања. После престанка опасности од касних пролећних мразева покривка се скида, а то је у нашим условима најчешће крајем априла.


Без обзира на начин производње, пре садње кртоле се обавезно наклијавају у просторијама са довољно дифузне светлости на температури 12-15 степени. У противном клице се брже развијају, дуже се и етиолирају и лако се ломе при садњи. За садњу се користи само здрав и квалитетан садни материјал. Није добро користити ситне кртоле из предходне године јер постоји опасност од вирусне деградације.




Време садње кромпира:

У тунелу за садњу јануара, а на отвореном пољу фебруара и марта, уз настирање земљишта фото или био разградљивом фолијом(омогућава брже загревање земљишта) и одмах прекрива перфорираном фолијом или агротекстилом који обезбеђују вишу ноћну температуру за читавих 5-8 степени( нема опасности од мраза). У принципу са садњом се започиње када је температура земљишта 3-5 °C на дубини 6-10 cm. Настирањем земљишта са фото или биоразградивом фолијом температура земљишта се подиже на 10-18 степени а наклијали кромпир ниче за 18-22 дана.




Најчешће се ђубри говеђим стајњаком уз јесењу обраду са 3-4 kg/m2. Под основну обраду се уноси 20-30g/m2 8:16:24 и предсетвено 10-15 гр КАN-а по m2.


Наводњавање је редовна агротехничка мера у производњи раног кромпира. Заштита од болести и штеточина је у редовној производњи неопходна, јер кромпир прати читав низ болести и штеточина. Међутим у производњи раног кромпира уз примену превентивних мера треба тежити потпуном искључивању хемиских препарата за заштиту. Основне превентивне мере заштите чини коришћење здравог и квалитетног садног материјала, отпорност сорте, правилан плодоред и настирање земљишта.




Мира Миљковић дипл.инг.