Квалитет расада у великој мери зависи од правилне неге младих биљака. Осим наводњавања, неопходне мере су: проветравање објекта, прихрањивање, пикирање, каљење, заштита од болести и штеточина ...
Превисока влажност и температура, као и недостатак светлости, доприносе формирању нежних и издужених биљака, осетљивих на болести. Због тога је свакодневно проветравање заштићеног простора обавезно. Ако су дани хладни и ветровити, проветрава се када је најтоплије, између 11 и 14 сати. Ова мера појачава се током пролећа, док се за топлих дана "прозори" подижу наизменично и увек на супротној страни од правца ветра. Иначе, непосредно после ницања температуру треба смањити за осам до 12 степени у односу на оптималну. Чим се појаве први прави листови, она се повећава и одржава у оптимуму све до каљења, када се опет смањује.
Младе биљке имају велике потребе за хранљивим материјама. Прихрањују се фолијарно, разним врстама течних ђубрива. Први пут се то ради када формирају 2 стална листа. У фази 4-6 листова, односно у току каљења, расад се прихрањује и с 0,5 - постотним раствором калијум-фосфата. То утиче на чврстину стабла, бољи развој корена и повећану отпорност биљака, посебно према ниским температурама.
У раној производњи обично се сеје гушће, тако да се добија много биљака на малој површини. Пошто им је у таквим условима отежан пораст, неопходно је обезбедити одговарајући животни простор. То се постиже пикирањем у припремљене леје, хранљиве коцке, разне врсте саксија, пластичне кесе и контејнере. Пре тога пластеник се проветри, земљиште залије, обележе редови или припреме одговарајуће посуде за пикирање.
Расад се залије и пажљиво вади лопатицом. Узима се по једна биљка са што више земље. Главни коренчић се мало скрати, што олакшава раст бочних коренчића. Пикира се под прст или малом садиљком, односно штапићем дебљине до центиметар и по, којим се прави удубљење у земљи. Када се постави корен биљке, садиљком се косо забада и затим исправи. Тако се земља приљуби уз корен. На тај начин пикира се и под прст.
Обавезна мера неге је и заштита од штеточина и болести. Највећи проблем обично је полегање расада, које се јавља на приземном делу стабла. Оболеле биљке прво полежу, а затим се осуше. Да се то не би догодило, осим редовног проветравања препоручује се превентивна примена одговарајућих фунгицида. Против ровца, кртица и мишева ефикасни су одговарајући мамци.
Биљке при расађивању постепено треба привикавати на нове услове, што се назива каљење расада. Реч је о постепеном, а затим све јачем проветравању и смањивању температуре ваздуха и земљишта. Каљење најчешће почиње око две недеље пред садњу.
Текст преузет са http://poljoprivredaiselo.com/